Stiven Hoking: Crne rupe ne postoje

U radu objavljenom na internetu, profesor Hoking smatra da umesto njih, postoje “sive rupe”.

Ovu hipotezu on zasniva na pretpostavci da horizont događaja, ili zamišljena granica nakon koje se ne može detektovati šta se zapravo događa u ovim grandioznim objektima, ne postoji.

“Odsustvo horizonta događaja znači da crne rupe ne postoje, u smislu objekta od kog svetlost ne može pobeći”, stoji u radu nazvanom Očuvanje informacija i vremenska prognoza crnih rupa.

On kaže da ideja horizonta događaja, koji zauvek “zarobljava” svetlost, ima brojne nedostatke.

Hoking smatra da snop svetlosti koji pokušava da “pobegne” od crne rupe biva samo kratkotrajno zaustavljen na njenoj ivici, a da se zatim iz te tačke postepeno rasipa u svemir.

On je za žurnal “Nature” rekao: “Nema bekstva od crne rupe u klasičnoj teoriji, ali kvantna omogućava energiji i informaciji da pobegne od crne rupe”.

Potpuno objašnjavanje procesa, priznaje Hoking, zahtevalo bi teoriju koja uspešno uklapa gravitaciju sa drugim fundamentalnim silama prirode.

Ipak, to je cilj koji je fizičarima nedostižan već decenijama.

Profesorova teorija sivih rupa omogućava materiji i energiji da na neko vreme ostanu zarobljene, pre nego što budu “puštene” u svemir.

Hokingov poslednji rad najavljen je u predavanju održanom putem Skypea na Kavli institutu za teoretsku fiziku u Santa Barbari, Kalifornija u avgustu prošle godine.

Zasniva se na hipotezi kojom su naučnici pokušali da objasne šta bi se desilo sa astronautom koji bi upao u crnu rupu.

Stručnjak za crne rupe Don Pejdž sa Univerziteta u Alberti, Kanada, priznaje: “Hokingova ideja zvuči razumno”.

Međutim, Rafael Buso, teoretski fizičar Berkli univerziteta i bivši Hokingov student priznaje da će mnogi fizičari njegovu hipotezu smatrati besmislicom.

“Ideja da nema tačaka iz kojih ne možete pobeći od crne rupe je čak radikalnija od one da postoji horizont događaja. Međutim, činjenica da i dalje raspravljamo o takvim pitanjima i 40 godina posle Hokingovih prvih radova o crnim rupama, daje takvoj pretpostavci veliki značaj”.