"Ako se jedan gledalac dnevno zamisli, uradili smo pravu stvar"

Projekat se realizuje zahvaljujući Ambasadi Nemačke, a već sada prevazilazi početnu zamisao i privlači mnogo pažnje. Na Fejsbuk stranici mogu se pogledati epizode serijala.

Kako je došlo do saradnje

Na inicijativu Ambasade Nemačke nastala je i ideja o pokretanju projekta koji se bavi pravima deteta. Možda u pravom trenutku, kada sve više roditelja u trci za boljim sutra nema dovoljno vremena za svoju decu, a 200.000. dece živi na ivici siromaštva, pokrenut je serijal “Vreme je za moja prava”. Prihvatila sam poziv bez razmišljanja, ali tako ozbiljne teme zahtevaju i veliku odgovornost, posebno jer je reč o deci i njihovim pravima, koja su u Srbiji 2013.godine, nažalost, još uvek ugrožena.

Istraživanje i priprema za serijal

Serijalu je prethodilo višemesečno istraživanje i razgovori sa porodicama dece sa razvojnim problemima, sa zaposlenima u raznim socijalnim, zdravstvenim ustanovama. To su zaista veoma teški momenti. Susret sa decom koja su žrtve zlostavljanja, zanemarivanja i bez one osnovne roditeljske ljubavi. Susret sa porodicama, koje same brinu o svojoj bolesnoj deci. Razgovori sa zaposlenima u vaspitno-popravnoj ustanovi “Vasa Stajić” i vaspitačima u ustanovi za decu bez roditeljskog staranja “Zvečanska” pomogli su mi da shvatim da njihov posao ne moze da radi neko ko pre svega nema ogromnu količinu ljubavi, koju oni nesebično pružaju deci u ustanovama.

Koliko mi je tokom istraživanja bilo teško, toliko sam jedva čekala da kroz serijal prikažem probleme sa kojima se ljudi svakodnevno bore, da bar na jedan dan promenimo stvarnost, probudimo svest.

Koliko javnost zna o problemima s kojima se suočava najmlađa populacija?

U Srbiji ljudi još uvek nemaju odnos prema hendikepu i ne prihvataju različitost. Kroz serijal sam shvatila da diskriminacija još uvek postoji i to u velikoj meri. U Srbiji roditelji u većini slučajeva ne prihvataju dete u inkluzivnom sistemu, da li u vrtiću ili školi, ne žele da njihova deca budu pored nekoga ko je različit. Deca nisu toliko sklona diskriminaciji, ali nažalost još uvek imaju loš model ponašanja koji usvajaju. Veoma je izražena i diksriminacija romske dece kako na ulici tako i u obrazovnom sistemu.

Veći akcenat kroz serijal stavljen je na autizam, koji je u sve većem broju i poprima razmere epidemije, a u našoj zemlji jos uvek nije rešeno pitanje ni rane dijagnostike. Roditelji teško dolaze do dijagnoze, a kada je i dobiju ne postoje servisi podrske.

U Srbiji 2013. godine ne postoji ni jedan oblik stanovanja uz stručnu podršku za decu i odrasle osobe sa autizmom..Nažalost, u našoj zemlji parovi ne usvajaju decu sa smetnjama u razvoju. Još nema dovoljno sredstava u Fondu za operacije i lečenje dece u inostranstvu. U Srbiji 200 000. dece živi na granici siromastva.

Još u našoj zemlji je sve na roditeljima, koji će uvek uraditi ono sto je najbolje za svoje dete.

Šta očekujete od serijala Vreme je za moja prava?

Serijal se emituje od ponedeljka i jako sam srećna što su odlične reakcije gledalaca. Probudili smo emociju i razvili empatiju, što je dobro.

Nadam se da ćemo na neki način probuditi svest i da će mediji ubuduće dati više prostora ovakvim projektima, kao što je uradila TV B92. Neće ovaj serijal promeniti stvarnost nažalost, ali bar da jedan gledalac dnevno počne drugačije da razmišlja i to je veliki uspeh.

Zahvaljujem se divnim sagovornicima, strucnim licima, koji su svojim učešćem dali veliki doprinos u realizaciji ovog projekta a to su : Gordana Jurican, psihoterapeut, prof.dr.Svetomir Bojanin, dečji psihijatar, dr.Mila Selaković, neuropsihijatar razvojnog doba, Tamara Orlić, zaštitnica građana za prava deteta i mnogim drugima.

Ali najveću zahvalnost dugujem upravo roditeljima koji su hrabro ispričali o problemima sa kojim se svakodnevno suočavaju i time uveličali ovaj serijal. Posebno mesto u ovom serijalu zauzimaju dačeaci sa autizmom, Uroš Trajković i Pavle Rosi.