Mesec dobija "goste" za Doček

Dve letilice imenovane Grejl-A i Grejl-B lansirane su u septembru, sa obale Floride. Na svoje odredište letele su nezavisno jedna od druge i dospeće na cilj u razmaku od 24 časa.

Marija Zumer sa Instituta za tehnologiju u Masačusetsu, naučnica koja vodi misiju, rekla je da su dve sonde savršeno funkcionisale od svog lansiranja, ali je upozorila da se "u tom poslu ništa ne sme uzimati zdravo za gotovo".

Uoči Nove godine, jedna od Grejl sondi će usporiti rad svog motora, što će joj omogućiti da bude privučena Mesečevom gravitacijom. Isto će biti učinjeno sa drugom letilicom sledećeg dana.

Inženjeri kažu da su šanse da sonde promaše cilj male, budući da su im putanje precizno izračunate. Tokom prva dva meseca u orbiti, sonde će leteti u formaciji, dok ne budu na 56 kilometara iznad Mesečeve površine, sa prosečnim međusobnim rastojanjem od 200 kilometara.

Sakupljanje podataka počeće u martu.

Prethodni pokušaji merenja Mesečeve gravitacije imali su različite uspehe. Misija Grejl je prva koja je isključivo namenjena tom ispitivanju. Kako sonde budu kružile oko Meseca, promene u jačini gravitacionog polja u pojedinim oblastima nateraće ih da ubrzaju, odnosno, uspore, čime će se rastojanje između dve sonde blago menjati.

Radio signali koje budu prenosile sonde meriće razlike u rastojanjima, što će istraživačima poslužiti da naprave mapu Mesečevog gravitacionog polja.

Pomoću informacija o gravitaciji, naučnici mogu da zaključe šta se nalazi ispod površine ili na površini Meseca, a možda i daju neke odgovore na pitanje zašto je njegova udaljena strana manje ravna u odnosu na stranu koja je okrenuta Zemlji.

Obično je put do Meseca relativno brz. Astronautima Apola bilo je potrebno tri dana da dođu do njega.

Kako je Grejl, radi uštede sredstava, lansiran iz relativno male rakete, put je trajao tri i po meseca. Naučnici očekuju da će misija doneti pregršt novih informacija o Mesecu, ali ne računaju da će SAD poslati na njega astronaute u skorije vreme.