Kako izgleda svemirska kataklizma

Naučnici veruju da se eksplozija koju je zabeležila svemirska promatračnica dogodila samo 520 miliona godina nakon velikog praska. To znači da je svetlosti trebalo 13,14 milijardi godina da stigne do Zemlje.

Prema izveštaju predstavljenom u novom broju časopisa “Astrophysical Journal”, eksplozija označena s GRB 090429B zabeležena je 2009. godine.

GRB znači da je reč o eksploziji gama zraka, snažnom snopu svetlosti visoke energije za kakve je Swift specijalizovan. Ovakvi se bljeskovi obično povezuju s najsilovitijim procesima u svemiru kao što je kolaps velikih zvezda.



'To je morala da bude ogromna zvezda, verovatno 30 puta veće mase od Sunca', rekao je vođa istraživanja dr Antonio Kučiara sa Univerziteta Berkli u Kaliforniji.

'Zasad nemamo dovoljno informacija da bismo mogli da utvrdimo da li se radi o zvezdi populacije III u koju spada prva generacija zvezda u svemiru. Međutim, sigurno je reč o najranijoj fazi formacije zvezda', rekao je Kučiara.

Satelit Swift, kako već i samo njegovo ime govori (swift = brz), ima vrlo malo vremena da snimi bljeskove gama zraka jer oni obično traju samo nekoliko minuta. Na sreću, zaostali sjaj na većim talasnim dužinama zadržava se znatno duže, što omogućava istraživanja drugim teleskopima i određivanje udaljenosti eksplozije.

Upravo na temelju analiza zaostalog sjaja naučnici su utvrdili da je GRB 090429B dosad najudaljenija eksplozija koju su teleskopi otkrili. Za to su im trebale pune dve godine.

Međutim, za titulu rekordera udaljenosti takmiče se i neki drugi objekti, među kojima i neke galaksije koje je snimio legendarni svemirski teleskop Hubble.

Istraživanja najudaljenijih delova svemira istraživačima otkrivaju procese u kojima je nastajao i razvijao se rani svemir i odgovaraju na pitanje zašto je svet u kojem živimo upravo takav kakvim ga danas vidimo.

Rani svemir bio je nastanjen plavim vrućim divovima koji su se formirali iz hladnog neutralnog plina koji je ispunjavao prostor. Te su zvezde živele kratko, a u njihovim su eksplozijama stvoreni prvi teži elementi. Njihovo snažno ultraljubičasto zračenje pržilo je neutralan plin i izbacivalo elektrone iz atoma stvarajući difuznu međugalaktičku plazmu čije tragove i danas vidimo među obližnjim zvezdama.

GRB 090429B nije prva zvezda koja je sijala u svemiru, verovatno je pre nje postojalo nekoliko generacija.

Dr Pol Obrajen sa Univerziteta Lester ističe da su ovakve eksplozije odličan putokaz za otkrivanje ranih galaksija.

'Budući da gama zraci prolaze kroz prašinu, oni nam otkrivaju put do prvih galaksija. Obično uspevamo da vidimo samo vrlo svetle galaksije, međutim, Swift nam omogućava da uočimo i one manje', rekao je Obrajen.