Da li ste zavisni od posla?

Psiholog Stefan Popelrojter je izjavio za Dojče Vele da većina zavisnika od rada toga uopšte nije svesna.

Po njegovoj proceni se broj obolelih u Nemačkoj u poslednjih desetak godina udvostručio i dosegao brojku od oko 400.000 ljudi. Osim toga, tu je još i vrlo velik broj onih koji su potencijalno izloženi opasnosti oboljenja - svaki sedmi zaposleni.

Profesor Holger Hajde sa univerziteta u Bremenu, koji je dugo naučno istraživao ovaj fenomen, kaže da je zavisnost od rada veoma teško tačno definisati.

„Tu se ne radi samo o onima koji puno rade, već je sve povezano s izrazitom fiksacijom na postizanje izvrsnih rezultata i na uspeh.“

Zavisan, dakle, nije naprosto neko ko radi dvanaest sati dnevno. Za razliku od ljudi koji jednostavno mnogo vremena provode radeći, zavisnik je često pritisnut velikim strahom od gubitka kontrole, a kada ne radi pokazuje tipične znake apstinenata: uznemirenost, razdražljivost, nesanicu.

Profesor Hade vidi uzroke zavisnosti od rada u ranom detinjstvu.

„Često već mala deca nauče da nedostatak ljubavi nadoknade viškom postignutih rezultata i uspeha“, objašnjava ovaj profesor ekonomije.

„Dete dobija pažnju tek kada je nešto postiglo, kada je ostvarilo neki uspeh - ta poruka se ureže u svest,“ naveo je profesor.

DW navodi slučaj Mihaela Kelera kome su zbog posla stvarno važne stvari u životu počele da igraju samo sporednu ulogu, pa su porodica, prijatelji, čak i smrt majke - bili potisnuti.

Keler je pronašao izlaz iz svoje bolesti tako što je sedam nedelja proveo u specijalnoj klinici u grupi „anonimnih zavisnika od rada“ koju je zajedno s još šestoro drugih osnovao u Hanoveru pre šest godina.

Od tada se grupa sastaje jednom nedeljno, razgovara se o bolesti i o svakodnevnim problemima, a sada 61-godišnji Keler sasvim opušteno može da priča o svom slučaju.