Parada ponosa u senci nereda

Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić je, nakon obilaska povređenih policajaca u Urgentnom centru, rekao da su oni pravovremenim i odmerenim intervencijama uspeli da spreče krvoproliće na ulicama glavnog grada Srbije.

Dačić je kazao da je prema policijskim procenama bilo oko 6.000 onih koji su želeli da napadnu učesnike "Parade ponosa" i da su na policajcima koji su ih u tome sprečavali, iskalili svoj bes.

Ministar za ljudska i manjinska prava Svetozar Čiplić izjavio je da huligani ovog puta nisu uspeli da spreče održavanje "Parade ponosa", “što je njihov konačni poraz".

"Svi smo svesni da je pretnja huligana postojala i pre parade, kao što smo bili svesni da huligani neće ustuknuti u pokušaju da još jednom svoje huliganstvo ižive na ulicama Beograda. No, ovog puta, oni nisu uspeli da spreče održavanje povorke, i zbog toga su oni, ove godine konačno poraženi", rekao je ministar Čiplić Tanjugu pošto je na beogradskim ulicama uspostavljen javni red i mir.

Učesnici "Parade ponosa" ocenili su da je ta manifestacija "istorijska za LGBT populaciju", koja je na taj način izašla iz svojevrsne ilegale, a skup je protumačen i kao pokazatelj da društvo u Srbiji odbacuje nasilje.

Ipak, nasilje je obeležilo dan, ali su njegove žrtve bili policajci, a ne učesnici "Parade ponosa" - rezultat je, prema prvim podacima iz zdravstvenih ustanova, oko 90 povređenih, uglavnom pripadnika MUP-a, i ruiniran je centar Beograda.

Nerede i napade na policiju oštro je osudio predsednik Srbije Boris Tadić i potvrdio odlučnost države u zaštiti prava svih građana bez obzira na njihovu različitost.

Vlada Srbije poručila je da se u Srbiji brani pravo na slobodno izražavanje, ali da vandalizam ne može biti nekažnjen.

Učesnici prvog javnog okupljanja LGBT osoba posle 2000. godine su u najužem centru grada u svečanoj atmosferi, pod sloganom "Da šetamo zajedno", uputili poruku protiv homofobije, a mere bezbednosti su bile takve da su učesnici beogradskog "prajda" bili nesvesni nereda koji su se odigrali samo pola kilometra dalje.

"Paradu ponosa" su ličnim prisustvom podržali ministar Čiplić, šef delegacije EU u Srbiji Vensan Dežer, šef misije OEBS-a Dimitrios Kipreos, ambasador Saveta Evrope u Srbiji Konstantinos Jerokostopulos, članica Evropskog parlamenta Maraja Kornelise, kao i predstavnici nekoliko političkih partija i nevladinih organizacija, a u svet je upućena poruka da je Srbija zemlja slobodnih ljudi u kojoj se građanima garantuje ostvarivanje ljudskih prava.

Predstavnici države, Vlade, gradskih vlasti i Demokratske stranke osudili su nasilje u centru Beograda i tako poručili da je vreme kada je država tolerisala nasilje i napade na neistomišljenike deo prošlosti.

Zapadni mediji su "Paradu ponosa" u Beogradu najavljivali upravo kao test spremnosti Srbije da postane moderno i otvoreno društvo i sposobnosti srpske vlade da obezbedi poštovanje ljudskih prava.

Sukobi na ulicama Beograda su bili povod da se oglasi i Njegova svetost patrijarh srpski Irinej apelom za uspostavljenje mira.

Njegovu poruku je javnosti preneo episkop hvostanski Atanasije podsetivši da je Srpska pravoslavna crkva pozvala na uzdržavanje od sile u vreme održavanja "Parade ponosa", iako se, kako je rekao, ta manifestacija "ne slaže sa etosom Crkve Hristove".