Sveto drvo Inka protiv infarkta

I dosad se nagađalo da raznovrsne travke imaju lekovito, katkad gotovo čudotvorno svojstvo ali, posle najnovijeg istraživanja nemačkih stručnjaka, može se slobodno reći da ono što je dosad spadalo u domen narodnog predanja, sada dobija naučnu podlogu.

Testovi koje su nemački stručnjaci obavili na životinjama, pokazali su, naime, da tradicionalni biljni lek, spravljen od kore drveta - čije naučno ime glasi tabebuia impetiginosa, a narodno lapačo ili sveto drvo Inka - može biti vrlo delotvoran u sprečavanju gojaznosti i srčanih bolesti.

"Biljka je toliko lekovita da bi njen ekstrakt trebalo uvesti kao obavezan dodatak hrani. Pomaže ne samo smanjenju gojaznosti, već i ublažavanju rizika dijabetesa tipa 2 i uklanjanju opasnosti od infarkta", istakao je dr Nils Ros iz instituta "Maks Rubner" iz Karlsruea, u naučnom radu koji je ovih dana predstavio na sastanku Društva za eksperimentalnu biologiju u Marselju, u Francuskoj.

Lapačo je drvo koje raste u Latinskoj Americi - na prostoru od Meksika do severne Argentine. Raste do 35 metara visine i cveta od maja do avgusta. Cveće mu je vrlo lepo - u vidu zvončića ružičaste boje.

Inke su koru ove dragocene biljke koristili za kuvanje specijalne vrste čajnog napitka, ali i kao neposredan lek. To je deo narodnog predanja koje su do dan danas sačuvali Indijanci Perua i Bolivije, odnosno autohtoni narodi čije pravo ime glasi Kečua i Ajmara.

Lek o kojem govori dr Ros spravlja se od unutrašnjeg dela kore drveta - kore koja sadrži kalijum, kalcijum, barijum, stroncijum i jod, ali ne sadži ni kafein niti, pak, tein.

Drvo sadrži i snažan antibiotik po imenu lapačon, koji ima tonično dejstvo na organizam. Ukus napitka spravljenog od kore tog drveta ima nekako zemljan ukus, ali uz dodatak vanile, saznajemo iz internet magazina "Science Daily".

Dr Ros i njegova ekipa su uspeli da, eksperimentima nad pacovima, dokažu da ekstrakt kore tog drveta može da smanji nivo triglicerida u krvi.

"Ovaj rezultat jasno pokazuje da bi navedeni ekstrakt mogao da se koristi u lečenju gojaznosti", naveo je u svom radu dr Ros.

Pošto se, međutim, zna da je uzrok koronarne srčane bolesti i dijabetesa povezan i s višim nivoom triglicerida u krvi, dr Ros je uveren da bi dodatak hrani, zasnovan na ekstraktu kore lapača, mogao da smanji rizik pojave tih bolesti.

"Sem toga, pošto je gojaznost sve češća pojava u zemljama u razvoju, ti ekstrakti - u vidu kapsule ili kao dodatak hrani, mogli bi da za seosku populaciju budu korišćeni kao neka vrsta jevtinijeg leka", dodao je dr Ros.

Ekstrakt očigledno inhibira apsorpciju dijetetskih masti. Međutim, ono što nemački naučnici još nisu utvrdili, to je zašto i kako navedeni ekstrakt to čini.

"Supstance koje u tome učestvuju su, verovatno, aktivnije od samog ekstrakta", objašnjava dr Ros i dodaje:

"Sada radimo na identifikaciji tih jedinjenja, a potom ćemo dugoročnu efikasnost i bezbednost testirati na minijaturnim svinjama zato što je njihova fiziologija bliža čovekovoj nego fiziologija pacova".

"Nadamo se", dodao je, "da ćemo uspeti da razvijemo ovaj ekstrakt - bilo kao dodatak ishrani bilo kao nekakav proizvod u medicinskom kontekstu", zaključuje dr Ros, koji je svoje nalaze objavio u časopisu "Phytotherapy Research" Društva za eksperimetalnu biologiju.