Kakvu kafu pijemo?

Kupljeno je ukupno 27 uzoraka kafe od šest proizvođača, ali je laboratorijskim ispitivanjem utvrđeno da tri uzorka, odnosno 11,1 odsto, nisu ispunjavali propisane norme o kvalitetu, i to zbog smanjenog sadržaja materija rastvorljivih u vodi (ekstraktivne materije), izjavila je predsednica Komisije profesor Jovanka Popov-Raljić.

Iz pomenutog razloga, ti uzorci kafe eliminisani su iz postupka senzornih analiza, kojima su obuhvaćena 24 uzorka, ukazala je ona predstavljajući rezultate ispitivanja.

Eliminisani su uzorci "Minas kafe", proizvođača "Moka" iz Čačka, "Mileks" mlevene kafe, koju proizvodi istoimena pržionica iz Beograda i "Bonito prava kafa", koju po licenci "Bonito" proizvodi i puni beogradski "Grand Prom".

Popov-Raljić ukazala je da je analizom deklaracija utvrđeno da 15 uzoraka, ili 55,55 odsto kupljenih uzoraka kafe, ne poseduje potpunu deklaraciju, jer ne sadrže podatke o vrstama kafe u mešavini mlevene kafe, uslove čuvanja i o načinu čuvanja kafe. Rezultati senzornih analiza pokazali su da prosečna ocena ocenjenih uzoraka iznosi 77,86 bodova i nalazi se u zoni vrlo dobrog kvaliteta, kazala je ona, napominjući da su u vrednovanju senzornih svojstava mlevene pržene kafe ocenjivani kvalitet mliva, odnosno zrna pržene kafe, boja, miris, ukus i aroma.

U zoni ekstra kvaliteta nalazi se pet uzoraka, odnosno 18,52 odsto kupljenih uzoraka, u zoni odličnog kvaliteta 10 uzoraka (37,04 odsto), zoni vrlo dobrog kvaliteta pet uzoraka (18,52 odsto), a u zoni dobrog kvaliteta četiri uzorka (14,81 odsto).

Nije bilo uzoraka kafe u zonama zadovoljavajućeg i nezadovoljavajućeg kvaliteta.

Popov-Raljić je kazala da se na našem tržištu prodaje uglavnom kafa koja je mešavina "arabike" i "robuste", podsećajući da kafa mora da bude svojstvenog izgleda, mirisa i ukusa, odnosno arome i ne sme biti kisela i plesnjiva, niti da ima više od dva odsto prepečenih, ugljenisanih zrna.

U svetu se kafa izuzetno mnogo gaji, na površini od oko 10,7 miliona hektara, a prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, u svetu se godišnje popije oko 1,5 milijardi šoljica kafe, kazala je ona.

U Srbiji je potrošnja tog napitka "skromna" i godišnje po glavi stanovnika iznosi od dva do 2,5 kilograma, dok na primer, Skandinavci po glavi stanovnika godišnje potroše 15 kilograma kafe, dodala je Popov-Raljić.

Predsednik Pokreta za zaštitu potrošača Beograd Petar Bogosavljević rekao je da će izveštaj o ovom ispitivanju biti poslat svim inspekcijama, resornim ministarstvima i sudovima časti pri privrednim komorama, dodajući da se očekuje da će oni dalje preduzeti odgovarajuće mere, u skladu sa svojim nadležnostima.

Foto: Carlos Porto / FreeDigitalPhotos.net