- Vesti -

Zašto su bebe jezički genijalci

Bebama nije ništa teže odrastanje u dvojezičnom okruženju nego da slušaju samo jedan jezik. Deca do sedme godine života mogu lako da nauče nekoliko stranih jezika, a naučnici nastoje da otkriju kako im to uspeva i da li i odrasli mogu da se služe njihovim "trikovima".

Podeli

"Mislimo da magija koju deca primenjuju tokom učenja i neki principi koji im pomažu, mogu biti korisni i za odrasle", kaže dr. Patricia Kul sa Univerziteta u Vašingtonu, inače članica međunarodnog tima koji pokušava da otkrivene mehanizme primeni u učenju kod odraslih.

Svaki jezik koristi jedinstvene varijacije zvukova a bebe se rađaju s mogućnošću da razluče sve njih. Problem je što vremenom ova sposobnost slabi.

Dr. Kul navodi primer: Japanci ne razlikuju "l" i "r" - njima "rake" i "lake" zvuče jednako. No naučnici su utvrdili da sedmomesečna beba rođena u Tokiju i sedmomesečna beba iz Sietla reaguju jednako na oba zvuka. Ali do 11. meseca japanska beba, koja ne odrasta u engleskom jezičkom okruženju, gubi ovu sposobnost.

Naučnici kažu da ovladavanje dominantnim jezikom ometa učenje drugih, manje poznatih. Mozak ignoriše te zvuke koji se ne uklapaju.

Ali zato bebe koje rastu u bilingvalnom okruženju - tako da im se obraća na dva različita jezika - mogu da nauče oba za isto vreme za koje druge bebe nauče samo jedan jezik.

U proseku i monolingvalne i bilingvalne bebe započinju da govore oko prve godine izgovarajući oko 50 reči do 18. meseca.

Istraživači su se pitali kako to da bebe koje istovremeno uče dva jezika ne progovore kasnije od onih koje uče samo jedan. Došli su do zaključka, objavljenog u magazinu "Science", da bilingvalni mozak postaje fleksibilniji.

No, šta bi moglo da pomogne onima koji su propustili da nauče još neki jezik kao deca? Da bi se "stopio" s novim jezikom, bebinom mozgu treba lična interakcija - TV i CD nisu dovoljni. Naučnici zato pokušavaju da poboljšaju tehnike uz pomoć kojih odrasli obično uče.

Dr Kul i naučnci sa univerziteta u Tokiju i Minesoti pomogli su u razvoju kompjuterizovanog programa za učenje jezika na kojem su prikazani ljudi koji govore "mama-jezikom", usporeno preterujući sa zvucima koje roditelji obično koriste pri razgovoru s bebom.

Skeniranje mozga MEG aparatom (za magnetnoencefalografiju) pokazalo je da japanski studenti ovom metodom mogu bolje da razlikuju njima strane engleske zvuke. A i izgovarali su ih bolje.

Naučnici ukazuju na još jedan značajan faktor. Učenje je, kažu oni, najsjajnija i najzabavnija igra u životu. Sva deca veruju u to od rođenja. Prestaju da veruju kada ih odrasli ubede da je učenje težak posao, što je greška u pristupu.

Oni potsećaju da je ljudski mozak fleksibilniji od superkompjutera, da je sposoban da zapamti sedam činjenica u sekundi, svake sekunde do kraja života, da je s godinama sve bolji ukoliko ga pravilno koristimo.

Bebe uče najbolje zato što su otvorene, energične, razigrane... Zato beba odgajana u kući u kojoj se govore tri jezika nauči sva tri bez teškoća.

Dobra vest za odrasle je da ako su spremni da usvoje ključne elemente bebeine strategije učenja, mogu to da čine i brže od njih.

Kako? Između ostalog, da prave mnogo grešaka. Malo dete ne brine da li će zvučati dobro, da li će imati perfektan izgovor i gramatiku, ono se samo prepusti i govori. Greške se potom ispravljaju "u hodu".

Ljudski mozak je dinamičan, može se menjati u bilo kom uzrastu. Od rođenja do kraja života. Ako je izložen stimulativnoj okolini - menja se na pozitivan način. I obrnuto.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.