- Vesti -

Identifikovan način mutacije H5N1

Podeli

Američki naučnici identifikovali su neke od mutacija koje su potrebne da bi virus ptičjeg gripa tipa H5N1 mogao trajno da se nastani u ljudskom organizmu i izazove pandemiju.

Oni su saopštili da su izveli test koji može da se koristi za posmatranje virusa kod ptica i kod ljudi, ali i da olakša praćenje mutacija koje mu omogućavaju lako prenošenje sa jednog čoveka na drugog.

Od 2003. godine, kada se ponovo pojavio, virus H5N1 se polako, ali nezaustavljivo kretao iz Azije ka Evropi, a poslednjih semdica to širenje se ubrzalo. Na svom putu, virus je usmrtio više od 100 ljudi, ali je i dalje ostao virus koji u prvom redu pogađa ptice. Iako niko ne može da prognozira da li će, i kada, virus evoluirati u oblik koji se lako prenosi sa čoveka na čoveka, naučnici strahuju da će se to pre ili kasnije dogoditi.

Ijan Vilson i tim sa istraživačkog instituta Skrips u La Hoji u Kaliforniji, svoju su pažnju posvetili hemaglutininu, strukturi koja postoji na površini svih virusa gripa. Tip hemaglutinina bliže označava slovo H u oznaci tipa virusa gripa, kao na primer kod virusa H5N1, a poznato je 16 različitih tipova.

Samo se za tri tipa - H1, H2 i H3 - zna da izazivaju oboljenje kod ljudi, i oni su uzročnici najmanje tri velike pandemije gripa - 1918, 1957. i 1968. godine.

Hemaglutinin omogućava virusu da se veže za ćeliju koju inficira, a da bi to bilo moguće, mora da se pričvrsti za jedinjenje, derivat monosaharida, poznato kao sijalinska kiselina, koje se razlikuje kod različitih vrsta živih bića.

Da bi mogao da pređe sa ptica na čoveka, virus mora da mutira u meri dovoljnoj da može, na primer, da se veže za živinske ćelije i za ćelije ljudskih pluća.

Vilsonov tim identifikovao je kod virusa strukturu čija se konfiguracija kod ljudi naziva alfa 2-6 receptor, a kod ptica alfa 2-3 receptor. Ta konfiguracija mora da mutira od ptičije ka ljudskoj, da bi virus mogao da izazove pandemiju kod ljudi.

U studiji objavljenoj u časpopisu Science, naučnici su ocenili da je upravo taj "odsudni korak", jedan od razloga zašto se većina virusa avijarne influence, uključujući i sadašnji virus H5N1, ne prenose lako sa čoveka na čoveka.

Ranije studije su, međutim, pokazale da su potrebne samo dve promene kako bi za čoveka smrtonosni virus iz 1918. godine izgledao kao najobičniji virus ptičjeg gripa, što sugeriše da nije reč o velikim mutacijama.

Proučavajući uzorke virusa ptičjeg gripa koji je 2004. godine usmrtio jednog desetogodišnjeg dečaka u Vijetnamu, Vilsonov tim je ustanovio da hemaglutinin tog virusa veoma nalikuje strukturi virusa koji je izazvao pandemiju 1918. godine, kada je umrlo od Španske groznice umrlo skoro 50 miliona ljudi.

S druge strane, vijetnamski virus je mnogo manje ličio na virus izdvojen iz tkiva jedne patke u Singapuru. "Od svih do sada izolovanih i proučenih virusa H5N1, virus A/Vijetnam/1203/2004 (Viet04) spada među najpatogenije kod pokusnih sisara, poput miševa", napisali su naučnici u časopisu Science.

(Beta)

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.