Naučnici iznenađeni prisustvom kiseonika na kometi

Naučnici su objavili danas da su otkrili velike količine kiseonika na kometi 67P/Čurjumov-Gerasimenko, koja je u avgustu proletela pored sunca sa evropskom sondom Rozetom u svojoj pratnji.

Otkriće, okarakterisano kao "veliko iznenađenje", moglo bi da dovede u pitanje postojeće teorije o nastanku sunčevog sistema, kazao je naučnik Andre Biler sa Univerziteta u Mičigenu.

Kako prenosi AFP, merenja koje je obavila Rozeta ukazuju na to da su molekuli kiseonika u oblaku gasa kojim je obavijana kometa 67P/Čurjumov-Gerasimenko postojali "pre ili za vreme" njenog nastanka.

Ovi podaci bi mogli da utiču na naše shvatanje hemije formiranja sunčevog sistema pre nekih 4,6 milijardi godina.

"Verujemo da je ovaj kiseonik praiskonski, odnosno da je stariji od sunčevog sistema", istakao je Biler.

Naučnici su dosad smatrali da nema kiseonika (O2) na kometama kao što je 67P/Čurjumov-Gerasimenko koja je predmet intenzivnog proučavanja i istraživanja evropske svemirske robotske laboratorije.

Budući da se lako meša sa drugim elementima, naučnici su verovali da kiseonik ne može da "preživi" tako dugi period u čistom stanju, navela je Katrin Altveg sa Univerziteta u Bernu, jedna od autora studije objavljene u čaosopisu Nature.

Foto: NASA

"Dokaz o kiseoniku kao drevnoj supstanci lako može da diskredituje pojedine teorijske modele nastanka sunčevog sistema", istakla je ona.

Kometu tokom putovanja kroz svemir u stopu prati sonda Rozeta čija je istorijska misija da otkrije tajnu porekla života na Zemlji.

Naučnici veruju da su komete "posejale" život na Zemlji.

Oni su tokom nekoliko meseci pratili koncentraciju kiseonika u vodi na kometi kako bi videli da li će se molekuli gasa raspršiti pod udarom solarnih vetrova. To se nije dogodilo, čime je dokazano da se kiseonik nalazi u samoj kometi, a ne samo oko njene površine.

Vodeće teorije prepostavljaju da je sunčev sistem nastao u haotičnom mešanju materije koja je lebdela u pravcu i iz pravca tek nastalog Sunca.

Čiste, ledene čestice kiseonika ne bi opstale u tako nasilnom okruženju, smatraju istraživači i zaključuju da je ceo proces morao da bude "nežniji".

Molekuli kiseonika su dosad pronađeni svega dva puta u sunčevom sistemu van zemljine astmosfere i to na ledenim mesecima Jupitera i Saturna, ali nikada na kometi.

Novi podaci koje je sonda Rozeta prikupila sugerišu da prisustvo vode na kometama predstavlja pre pravilo, nego li izuzetak, kazali su naučnici.

Molekuli kiseonika su četvrti najčešći gas detektovan u ostacima magličastog ovoja komete.

Njihovo prisustvo, kazala je Altveg, nam ne govori o poreklu života na Zemlji, ni o njegovom mogućem prisustvu na nekom drugom mestu u univerzumu.

U slučaju egzoplaneta, "kombinacija O2 i metana uzimana je kao znak mogućeg postojanja života", rekla je ona.

"Na kometi imamo i jedno i drugo, ali ne i život. Što znači da kiseonik možda i nije najbolji biopotpis", zaključila je Altveg.