Ovo zaista do sada niste videli

"Rekli su mi da vi čitate misli", kažem mu dok stojimo u jednom od holova Kombank arene, tik ispred plakata koji najavljuje njihov šou, do kog je ostalo svega nekoliko minuta.

"Ko vam je to rekao", pita me, zagonetno se smeškajući ispod kačketa koji ga čini još detinjastijim.

"Pa valjda bi trebalo da znate, vi čitate misli, zar ne?"

"Hm, nestrpljiv si, misliš da ću ja sad da ti odam svoju tajnu? To ti sad misliš? Pa, moraćeš da pričekaš šou. Ali kad se završi program, pronađi me i reci da li sam pogodio bar deo tvojih misli, može?"

Nisam uspeo da pronađem Filipa Eskofija posle programa, ali hteo sam da mu kažem da mi jeste "pročitao misli" – da, od svih karata koje je pokazao brojnoj publici u dvorani, ja sam baš u mislima izdvojio osmicu tref.

"Dakle, zamislili ste kraljicu karo!", pogađa on na početku predstave. Nije nastalo naročito veliko oduševljenje. "A vi ostali koji niste zamislili kraljicu karo, zamislili ste sigurno osmicu tref", dodaje on dok voranu ispunjava jedan od mnogobrojnih aplauza kojima je 29. novembra beogradska publika nagradila zaista neverovatne iluzioniste.

Mađioničarsko-komičarski-muzičko-plesni spektakl, u pravom smislu te reči, "The Illusionist" okuplja sedam različitih iluzionista za koje možete reći ili da imaju nadljudske sposobnosti i paranormalne osobine, ili da su samo iskoristili ograničenosti naših čula. U svakom slučaju, šta god da rade, rade to neverovatno dobro.

Eskofi, koji na sceni preuzima ulogu "The Mentalist", ne veruje u paranormalne aktivnosti. I kako mi priznaje, nikad mu se ništo paranormalno nije desilo na sceni.

"Ništa što ne bih mogao da objasnim", objašnjava. "Bilo je svakako nekoliko stvari koje su mi bile više nego interesantne. Recimo, na ulasku u novosadsku dvoranu Spens (gde su nastupali početkom sedmice) bio je istaknut veliki znak da nije dozvoljeno da unosite oružje. Kakav je to znak? Mislim, ne plašim se ja pištolja toliko koliko se plašim ljudi koji ih drže."

Beogradska publika u petak veče ipak je pucala tokom njihovog programa, ali uglavnom od smeha. Pre svega kada je scenom vladao Džef Hobson (The Trickster) koji je, što bi se reklo, sačinjen od starog mađioničarskog kova, upakovanog u šarm holivudskih zvezda iz zlatnog doba te mašinerije za proizvodnju snova.

Vickast, vragolast, raspevan i razigran, Hobson ima onu dozu arogancije i preterivanja zbog koje niste sigurni da li želite da ga udarite jednom, onako u lice, ili da mu se od srca smejete. Ipak, dok izvodi svoj trik "egg & bag" (jaje i kesa), uz pomoć jedne Ivane koju je pronašao u prvim redovima publike, fasciniran srpskom rečju "jaja", Džef od svog trika, poput stand-up komičara, pravi mali pozorišni skeč i na prečac osvaja aplauze.

Prilično je zadovoljan rekacijom publike u Novom Sadu, a reklo bi se da ga je i beogradska oduševila. Počev od njegovog prvo "pomoćnika", izvesnog Bojana, sa kojim je iskušavao granice srpskog gostoprimstva i smisla za humor, i čijom je ništa manje zabavnom reakcijom bio iznenađen, preko ostalih "srećinka" iz publike koji su bili u prilici da i sami učestvuju u kreiranju magije.

"Nikada ne znate na kakvu ćete reakciju naići kod publike", kaže Hobson dok se priprema za izlazak na scenu. "To su različite osobe, različite sredine, smisao za humor je različit i granica koju smete da pređete je često različita, od zemlje do zemlje. Jednom mi se desilo da je jedna osoba koju sam na scenu izvukao iz publike povratila tokom tačke. I šta tad da radite?"

Trupa "The Illusionist" prvi put nastupa u Srbiji, a Beograd, gde nastupaju od 29. novembra do 1. decembra, poslednja je stanica na njihovoj ovogodišnjoj turneji. Njihov šou sastoji se od dva dela koja traju po pedeset pet minuta, razdvojena petnaestominutnom pauzom.

Tokom cele predstave sedam članova trupe, uz pomoć plesača i odličnog pratećeg benda, igraju se sa čulima posetilaca. Bilo da je reč o "običnom" triku sa kartama, ili pak o neverovatnom presecanju ljudi i njihovom nestajanju, predstava sve vreme drži pažnju, čemu potvrđuju u neverici raširene oči kako starije publike, tako i onih najmlađih koji su tokom pauze trčali za iluzionistima ne bi li se fotografisali sa njima i dobili autograme.

Među najpoznatijim iluzionistima svakako je Mark Kejlin (The Gentleman), koji važi za jednog od najuticajnijih mađioničara na svetu poslednjih desetak godina. Poznat je i po tome što je 1998. izveo jedan od najopasnijih trikova, poznat kao "Sto užasa" (Table of Therror)

Pred srpskom publikom on je uz pomoć dva muškarca iz publike uspeo da rastavi na dva dela Džindžer Lej (The Enchantress), jedinu žene u postavi, probadajući je mačevima i oštrim tablama. Ili je bar tako izgledalo. U jednoj od tačaka Lej je misteriozno nestala iz vatrenim bodljama probodenog kotura, mašući za nekoliko sekundi publici sa drugog kraja arene.

Nakon tih tačaka sasvim verovatnom deluje i jedna od situacija koja se i danas prepričava – ovaj dvojac učinio je ranije da džambo džet kompanije "American Airlines" jednostavno nestane.

Ništa manje nisu bile impresivne ni tačke u kojima Kevin Džejms (The Inventor) pokazuje da se bez dodira papirno cveće može pokretati i pretvarati u pravo cveće. Ipak, publika je znatno većim aplauzom nagradila tačku u kojoj, khm, khm, sasvim slučajno, preseče motornom testerom jednog od svojih pomoćnika na pola. Dovoljne je bilo videti ruke jedne od devojaka iz publike, koje su se neprestano tresle, dok ju je Džejms na sceni zamolio da dotakne jedan od delova raspolućenog tela.

Ni trikovi sa golubicama nisu izostali, ali je njih Den Speri (The Anti-Conjuror) uzdigao na novi nivo, dok su njegovi trikovi sa koncima koji se na, pomalo gadljiv način, provlače kroz kožu, usta, nosi i kuda sve ne, takođe bili prilično zapanjujući.

"Ipak, sve to što mi radimo samo su iluzije, magija, kako god da to zovete. Ono što radi Endrju Baso prava je stvar", navodi Hobson. "Svaki put kada on zaroni u tank pun vode, onako zavezan, mi strepimo da li će izdržati koliko treba i hoće li uspeti da se oslobodi na vreme. To što on radi nema veze sa magijom, već samo sa njegovim sposobnostima. Zato je to najstrašniji deo programa."

Ovo o čemu priča Hobson, po prvi put priličnoozbiljnog iraza lica i sasvim smirenog glasa, tačka je koju izvodi Endrju Baso (The Escapologist). U pitanju je slavna tačka koju je, kako kaže legenda, legendarni Hudini uvek izvodio u tanku prekrivenim plaštom, kako u slučaju tragičnog ishoda publika ne bi gledala stravičan čin davljenja.

Baso tačku izvodi bez ikakvog skrivanja. Štaviše, sve vreme njega snimaju dve kamere kako bi se publika uverila u to što radi na sceni – izbavljenje iz tanka punog vode, sa lisicama na ruci i nogama pričvršćenim tako da stoji naglavačke. Kako je sam otkrio publici, sve što koristi u svojoj tački su nekolike ukosnice i sposobnost dislociranja i savijanja kostiju. I dok na velikom ekranu sat otkucava, a publika se pita da li neko zaista može toliko da izdrži pod vodom, Baso se uz dramatičnu muziku pokušava izvući iz tanka i spasiti spostvenu glavu. Čak i da je u pitnaju malo teatralnosti i glume, tačka ni na trenutak ne gubi na svojoj uverljivosti.

Ipak, sve to što vidi publika na sceni dosta se razlikuje od onoga što iluzionisti jesu kada se ugase svetla reflektora. Eskofi kaže da nijedan od svojih trikova nije iskoristio van scene, jer je za njihovo izvođenje ipak potrebna naporna priprema. On je srpskoj publici predstavio jedan od čuvenih eksperimenata kojima su se pre više decenija u SAD i SSSR tajne službe koristile kao bi proverile ljude koji tvrde da imaju vidovnjačke i slične sposobnosti proroka. Ovoga puta na stolicama za proroke našlo se troje Beograđana.

Eskofi do detalja razlaže trik ne bi li pokazao kako paranormalne i slične sposobnosti ne postoje. I taman kada vas uveri u to, on poslednji i najbolji trik ostavlja za kraj, odlazeći sa scene i ostavljajući publiku da se pita – kako mu je to pošlo za rukom.

"Pokušao sam nešto od svojih sposobnosti da iskoristim tokom seksa, tražio sam od Marka da me nauči nekim trikovima vezivanja...", smeje se i dalje neprestano Eskofi.

Hobson ga čudno gleda i dodaje: "Ovo postaje čudno. Malo si bizaran, znaš?" Eskofi se i dalje zagonetno smeška.

"Ne, sad stvarno. Jedini trik koji možemo da iskoristimo, a što zapravo i nije trik, ali će da nam posluži, jeste super izgovor. E, predstava počinje za nekoliko minuta, moramo da idemo, baš bismo voleli da pričamo sa tobom i dalje, ali znaš, čekaju ljudi", ceri se Hobson. "To je to, izgovor uvek pali."

I obojica nestadoše. Tek tako. Doduše u pogrešnom smeru, bina je bila na drugom kraju hola.

"Izvinjavamo se, i najbolji greše", dodaje Eskofi.