Da li nam asteroid u petak stvarno preti?

To će biti najbliži susret Zemlje i nekog drugog kosmičkog tela ovih dimenzija u poslednje tri decenije – susret sa objektom ove veličine u proseku se dešava na oko 1000 godina.

Ovaj asteroid 2012 DA14, čiji se prolazak u neposrednoj blizini Zemlje očekuje 15. februara, neće ugroziti našu planetu.

U tom trenutku, asteroid 2012 DA14 naći će se na oko 27.700 kilometara udaljenosti od Zemljine površine. Mada je potvrđeno da ne postoji ni najmanja mogućnost da ovaj asteroid svoj put okonča sudarom sa našom planetom, ovo je jedinstvena prilika za istraživače da osmotre neki asteroid sa izuzetno male udaljenosti.

O kakvom je asteroidu reč? Naučnici prate ovaj asteroid od februara 2012. godine. Procenjuje se da je njegov prečnik 50 metara: do ove procene je došlo merenjem sjaja asteroida, a pošto se ne zna kolika je reflektivnost površine, prečnik može da bude do dva puta manji ili veći od navedenog. Što se sastava i oblika tiče, ovo je najverovatnije stenoviti asteroid nepravilnog oblika.

Kolika je mogućnost da planeta bude uništena u ovakvom sudaru?

Iako ovaj prolazak izaziva veliku pažnju javnosti, do sada su detektovani i bliži susreti asteroida sa Zemljom, ali nijedan od objekata nije bio veći od deset metara. Na približno istom rastojanju kao 2012 DA14 u budućnosti će proleteti i asteroid Apofis, 13. aprila 2029. godine, i moći će da se vidi golim okom.

NASA je sastavila listu najopasnijih objekata koji prolaze blizu Zemlje (NEO: Near Earth Objects), a za najozbiljnijeg „kandidata“ za uništenje sveta u poslednjih desetak godina smatra se Apofis, asteroid čije ime dolazi iz antičkih legendi i znači upravo to – uništitelj.

„Apofis je bliski asteroid iz porodice tzv. NEO asteroida (Near Earth Objects) koji svakih sedam godina prolazi blizu naše planete“, objašnjava prof. dr Milan Ćirković, naučni savetnik Astronomske opservatorije u Beogradu i nau;ni konsultant Centra za promociju nauke. Poslednji prolazak iz januara 2013. godine u potpunosti je otklonio svaku mogućnost da 2029. godine Apofis udari u Zemlju. Verovatnoća da se to desi prilikom narednog bliskog prolaska, 2036. godine, sada je manja od 1:1.000.000, smatra Ćirković. „Iz toga sledi da je verovatnoća pogibije bilo kog pojedinačnog ljudskog bića od sudara sa Apofisom daleko manja od verovatnoće smrti u saobraćajnoj nesreći ili u kupatilu“, kaže Milan Ćirković. „Apofis je veličine oko 300 metara po dužoj osi, i, mada bi potencijalno mogao da izazove lokalna razaranja uporediva sa najvećim cunamijima ili zemljotresima, on jednostavno nije dovoljno veliki da izazove istinsku globalnu katastrofu, čak i kada bi – što nije slučaj – u predvidivoj budućnosti udario o Zemlju“, smatra Ćirković.

O tome da asteroidi ipak nisu uvek tako bezopasni, govori i priča oko koje se još lome naučna koplja, a seže daleko u prošlost: procenjuje se da je pre 65 miliona godina asteroid udario u Zemlju snagom koja je bila milijardu puta jača od atomske bombe bačene na Hirošimu. Ogromni asteroid, koji je udario u Zemlju na području današnjeg Meksika i izazvao takozvanu nuklearnu zimu, najprihvatljivije je objašnjenje za istrebljenje dinosaura.

Asteroid koji će 15. februara proći pored Zemlje, neće izazvati ovakvu katastrofu. Međutim, da li će prolazak asteroida 2012 DA14 ipak imati neke posledice na našu planetu?

Prolazak će više uticati na sam asteroid, jer je njegova masa suviše mala da bi izazvao bilo kakve posledice na Zemlji. Međutim, Zemlja će značajno promeniti orbitu asteroida, te će period vremena orbitalnog kretanja asteroida sa 366 dana biti smanjen na 317 dana, a moguće je i da zbog plimskog dejstva Zemlje dođe do promene u rotaciji asteroida.