Higsov bozon je već otkriven?

Po svemu sudeći, nagađanja su pokrenuli mailovi koje je stručnjacima poslao Rolf-Dieter Heuer, glavni direktor instituta najavljujući da bi 13. decembra trebalo da se održi posebne konferencija o najnovijim otkrićima LHC-a.

Što se može očekivati? Prema objavljenim najavama dva glavna tima fizičara koji rade na eksperimentima Atlas i CMS svoje će rezultate predstaviti odvojeno. Na nedavnoj konferenciji u Parizu oni su bili objedinjeni. Otad do danas prošlo je premalo vremena da se najnovije informacije objedine.

Ako su oba tima analizirala sve svoje podatke, uključujući i one iz oktobra, čini se da bi vesti mogle biti vrlo zanimljive.

Teorijski fizičar Džon Elis sa Kraljevskog univerziteta u Londonu, kaže da bi se misteriozna čestica, ako postoji u jednostavnom obliku kakav predviđa standardni model fizike, polako već trebala početi otkrivati u podacima.

Međutim, oni najverovatnije još nisu dovoljno pouzdani da bi se mogli nazvati otkrićem. Ako je bozon samo iluzija, naučnici bi trebalo da isključe njegovo postojanje. Međutim, ne treba očekivati da će se to dogoditi pre nego što analiziraju sve prikupljene podatke, što do sada gotovo sigurno nisu stigli da učine.

Jedno od mogućih tumačenja najavljene konferencije je to da je jedan od eksperimenata zabeležio signale, a drugi ne. U tom slučaju, postojanje Higsa nalazi se I dalje pod znakom pitanja. Međutim, ako su oba zabeležila signale, ključno pitanje je da li se oni podudaraju, odnosno ukazuju li na česticu iste mase. Ako je tako, onda su izgledi da Higs postoji prilično dobri.

Neki fizičari kažu da bi fizika postala uzbudljivija kada bi LHC otkrio da Higs ne postoji. Naime, otkriće Higsa ne bi donelo ništa novo, već bi samo potvrdilo glavne teorije.

Rezultati koji bi pokazali da on ne postoji otvorili bi mogućnost za istraživanje nekih drugih teorija koje imaju drugačija objašnjenja za poreklo mase elementarnih čestica – Higsov bozon samo je kvant pretpostavljenog Higsova polja, a u celom modelu ono je zapravo najvažnije. Postoje i teorije prema kojem postoji više verzija Higsa.

Higsov bozon je hipotetična elementarna čestica kojom se, prema standardnom modelu fizike, objašnjava masa drugih čestica i odgovara na pitanje zašto neke od njih imaju masu, a fotoni svetlosti ne.

Teoriju o njegovom postojanju postavio je još 1964. škotski fizičar Peter Ware Higs sa Univerziteta u Edinburgu, međutim ona do danas nije eksperimentalno dokazana.

Istraživanja LHC-a trebalo bi da potvrde ili pobiju postojanje Higsova bozona i time upotpune ili dovedu u pitanje standardni model fizike čestica.

Higgsov bozon poslednja je karika koja nedostaje u tom modelu. Prema ideji škotskog fizičara, svemir je prožet Higsovim poljem. Čestica koja se kreće kroz njega stvara distorzije koje joj daju masu. To se može uporediti s kretanjem štapa kroz gustu masu šećera. Dok prolazi kroz nju, na njega se lepi sloj šećera.