Religija pred kompjuterom

("Ni u snu nisam sanjao da bih mogao da radim to što sad radim, da na ovaj način kontaktiram sa ljudima širom sveta", napisano je u knjizi "Duhovni razgovori vođeni preko programa Skype", arh. Gavrila Vučkovića, igumana m. Lepavina).

Knjiga kao plod duhovnih razgovora vođenih preko programa skype pravo je iznenađenje na našem tržištu. Objavljuje je manastir Lepavina, nedaleko od Zagreba, a njen autor je arh. Gavrilo Vučković iguman ovog manastira. Arhimandrit Gavrilo je skoro pet decenija u monaštvu, od toga dobar deo na Svetoj Gori.

"Danas mnogo ima učenih, ali ne naučenih, i ne znaju koju stvar za šta i kako koristiti. Tako je i sa internetom. Mladi ga najviše koriste dušepogubno, i zato se kod odraslih i bogobojažljivih ljudi stvorila fama i odbojnost prema internetu i ovoj vrsti komunikacije...Nije zlo u internetu, nego u samom čoveku, pitanje je samo čime on vlada i šta je u njemu ovladalo, dobro ili zlo," napisao je u knjizi arh. Gavrilo, dodajući da se može u ovoj eri napredne tehnologije i ovako duhovno delovati.

Duhovna internet familija

A kako to izgleda praktično pogledajmo iz dijaloga koji je zabeležen u knjizi:

Posetilac na sajtu: "Malo mi je nejasno odakle i ove stvari na skype-u...To me zapravo raduje."

o. Gavrilo: "Bog je dao mudrost čoveku da osmisli i ovu vrstu savremene tehnoologije, da se njome može služiti za duhovno misionarenje, na spasenje duše i šrirenje reči Božje širom ove zemaljske šari."

Posetilac: "Na žalost, skype je više zloupotrebljavan od strane ljudi, malo sam zatečen što sam Vas našao ovde."

o. Gavrilo: "Mislite li na naš skype ili uopšte na način na koji ga drugi ljudi koriste i u koju svrhu? Može da se koristi u dušekorisne, ali i dušepogubne svrhe... Nož se koristi za sečenje hleba a može da se koristi i za zlo."

Posetilac: "Dopisivao sam se sa puno ljudi na skypu...i video sam mnogo zloupotrebe...Skype je korisna stvar za onog ko zna da je upotrebi."

o. Gavrilo: "Da, eto i ja kao duhovno lice koristim se njime u duhovne svrhe....Možda ste stigli da otvorite i našu rubriku na sajtu, pitanje duhovniku, ako niste, kad otvorite videćte koja je korist i kako se može koristiti za duhovno poslanje, u svrhu spasenja mnogih duša. Savremenim jezikom može se reći da je to virtualna veronauka koja prodire celim zemaljskim šarom. Duhovna tribina nas je sve zbližila i načinila jednu duhovnu internet familiju bez granica."

Pravoslavnih resursa na internetu ima veoma mnogo a naročito su aktivni na tom planu u Rusiji i Grčkoj. Na njima se mogu naći izuzetno podsticajni i kvalitetni sadržaji od liturgičkog i svetootačkog, do praktičnog i umetničkog. Na taj način pravoslavno hrišćanstvo postaje važan i pozitivan segment svetske Mreže ili kako bi se to teološki reklo svetlost svetu i so zemlji.

Prezentacije na internet stranicama danas imaju i brojne crkve i manastiri Srpske pravoslavne crkve, kompjuteri su i u manastirima pomoćno sredstvo za rad u ikonopisu, štampanju knjiga i drugim poslovima. Nije neobično više ni to da sa sveštenicima i monasima komuniciramo preko interneta, fejsbuka.

Knjiga "Duhovni razgovori vođeni preko skypa" pokazuje da tehnološka novina, kao što je skype, pomaže misiji crkve u svetu i svakako pojedincu da nađe mesto u tom svetu. Arhimandrit Gavrilo koristeći sredstvo moderne tehnologije misionari ali i povezuje ljude, što je u današnjim uslovima individualizma i krize međusobnih odnosa veoma bitno. Oni koji su knjigu pročitali videće da je o. Gavrilo odgovorio na mnoga pitanja, suštinska pitanja našeg bivstvovanja, upozoravajući uvek da se ne filozofira ili kako se to crkvenim rečnikom kaže, ne praznoslovi.

U knjizi, koja je sjajno opremljena i obimna, sažeti su brojni razgovori vođeni preko skype a u predgovoru mitropolit zagrebačko ljubljanski g. Jovan kaže da saveti duhovnika i njegovi razgovori sa ljudima "podstiču na razmišljanje o fenomenu kompjutera, informatike i elektronske pošte, kao najsavremenijeg sredstva u pastirskom bogoslovlju, i savremenom dijalogu sa bližnjima u celome svetu. Sada je sasvim jasno da se moramo opismenjavati na savremeni način i iskoristiti sva moderna tehnička sredstva za uspešno misionarsko i duhovno obavljanje svoje pastirske dužnosti."

Sećajući se kada je mitropolit Jovan blagoslovio kupovinu kompjutera, arh. Gavrilo kaže: "Ja sam se malo bunio, jer sam se plašio da mi ta "kutija" ne remeti molitveni poredak, ali je mitropolit insistirao na kupovini računara i upravo je govorio o velikoj mogućnosti misionarskog rada putem internet saobraćaja. Pošto je to bilo i poslušanje i blagoslov, bratija i ja latili smo se učenja i sada, Bogu hvala, našu stranicu posećuje dnevno od 1000 do 1800 posetilaca."

Evo još jednog dijaloga zabeleženog u knjizi:

Sagovornica: " Završila sam Saobraćajni fakultet i sada tražim posao...Trenutno se usavršvam u Holandiji i postoji šansa da nađem posao kao programer. Reč je o jednom programu, virtualnom svetu gde dolaze ljudi koji imaju i probleme i koji žele da se druže i tome slično...Ono oko čega se dvoumim jeste da li je u redu praviti programe i učestvovati u svemu tome, jer se tu pravi jedan virtualan, imiginaran svet..."

O. Gavrilo: "Ukratko da ti odgovorim, mora se raditi posao za koji si se spcijalizovala a da se to može koristiti na duhovnom polju i na duhovnu korist....Moglo bi se reći da i ja kreirajući sajt m. Lepavine koristim ovu savremenu tehnologiju u misiji Crkve u virtualnoj "paučini". Sada je 21 vek, vek savremene tehnologije, koju treba da koristimo na dobro, kako čovečanstva, tako i nas samih. Naravno, nama je preko te savremene tehnologije dato da širimo i na taj način propovedamo našu pravoslavnu veru."

Sagovornica: "Da li ako programiram za taj projekat, u stvari stvaram jedan nerealan svet, gde će ljudi odlaziti da se na primer odmore od raznih briga, da pričaju sa drugim ljudima, da se druže, i da li će to uvek biti pozitivno? Jer ja, naravno, želim da činim dobro i da svojim radom pomažem ljudima."

o. Gavrilo: "Jako je pozitivno ako se ljudi rasterete zatvorenosti, ako izlaze iz izolovanosti, jer ljudi su postali tuđi jedni drugima i zbog toga nastaju mnoge psihičke poremećenosti i razne anomalije. U tom stanju samoće čovek postane nedruštveno biće, čiji život može da se završi tragično i duhovno i telesno. Pa, eto, neka to bude mesto gde ćeš pomoći ljudima samo na dobro."

Za ili protiv

Knjiga je zapravo autentičan odgovor onima koji "vode sveti rat" protiv savremenih tehnologija, izmeštajući tako crkvu u ćorsokak civilizacije. Ne dirajući u suštinu vere - živo opštenje sa Bogom na Svetoj Liturgiji kroz pričešćivanje - tehnologija, u ovom slučaju internet postaje sredstvo komunikacije, međusobnog zbližavanja, ima edukativnu, moralnu, socijalnu ulogu...

Forumi na našim hrišćanskim sajtovima zapravo su zapljusnuti raspravama, za i protiv kompjutera i što su diskusije oštrije argumenti su slabiji. Kao po pravilu, neofiti, odnosno friško kršteni i nedozreli u veri najčešće smatraju da je sablažnjivo videti monaha pred kompjuterom. Kažu, oni su se povukli iz sveta u "pustinju", svoj život posvetili Gospodu i ne bi trebalo preko kompjutera da komuniciraju sa nama, "grešnicima" u svetu. Pa, zar danas monasi treba da idu peške do Svete Gore da bi bili duhovniji, odgovaraju iz protivničkog tabora. Takođe dodaju, da je pustinja duhovna kategorija i da su se monasi povukli iz sveta ali znaju šta se u svetu dešava. Setimo se recimo, čuvenog starca Pajsija Svetogorca, našeg savremenika, koji je živeo u Grčkoj i pomagao, čak i razgovorima preko mobilnog, brojnim ljudima koji su živeli u raznim krajevima sveta.

Poštujući slobodu i različita mišljenja, svakako valja imati u vidu upozorenja stručnjaka iz crkvenih krugova da savremene tehnologije nose mogućnost otuđenja ljudi, kojima internet postaje zamena za porodicu i prijatelje. Takođe, to već svi znaju, da gotovo 80 posto protoka podataka na Mreži otpada na pornografiju a postoji i mogućnost dezinformacija.

Zato pojava knjige "Duhovni razgovori preko skype" predstavlja doprinos ka pozitivnom prihvatanju interneta, jer ostavlja utisak znalačkog korišćenja modernog medija u misiji crkve. Upravo pokazuje da, pre svega, mladima internet ne mora da bude beg od stvarnosti već utočište za rešavanje brojnih dilema, druženje sa istomišljenicima ili razmena različitih mišljenja.

"Nikada se ne zna da li makar i samo jedna reč objavljena na stranici knjige, interneta, časopisa ili izgovorena može da spasi nekoga," kaže arh. Gavrilo, dodajući da je veliki greh sprečavati nečije duhovno poslanje. Tako navodi primer doktorke nauka na elektrotehničkom fakultetu koja je za sajt manastira Lepavina, prevela oko 2000 duhovnih tekstova sa ruskog jezika. "Potpuno je iznenađena, ali i srećna i oseća duhovnu radost dok ih prevodi i veliko smirenje. Kada mi Gospod pokaže da neko ima neki dušekoristan dar, ja ga uporno prosto teram da to ne zakopa, nego da se i sam iznenadi kakav dar ima, jer to je njemu lično na duhovnu korist, a i svima koji to pročitaju, čuju, zapamte, primene", smatra o. Gavrilo.