Olupina broda koji je pokušao da upozori Titanik na fatalni ledeni breg konačno pronađena

Britanski trgovački parobrod SS Mesaba poslao je Titaniku radio-poruku upozorenja 15. aprila 1912. dok je prelazio Atlantik. Poruku je primio Titanik, koji je proglašen kao nepotopiv, ali nije stigla do glavnog kontrolnog centra broda.

Kasnije te noći, Titanik je udario u ledeni breg i potonuo. Više od 1.500 ljudi poginulo je u brodolomu.

Mesaba je nastavila da plovi kao trgovački brod sve dok ga 1918. nije torpedovala nemačka podmornica. Poginulo je dvadeset ljudi, uključujući i komandanta broda.

Njegova tačna lokacija bila je nepoznata više od jednog veka, ali naučnici su sada pronašli olupinu Mesabe koristeći sonar.

Alat za istraživanje na moru koristi zvučne talase kako bi omogućio mapiranje morskog dna do toliko detalja, da je otkriće sonara, obezbedilo istraživačima na Univerzitetu Bangor i Univerzitetu Bornmaut u Velikoj Britaniji da sa sigurnošću identifikuju olupinu broda u Irskom moru.

Majkl Roberts, pomorski geonaučnik sa Univerziteta Bangor u Velsu, predvodio je istraživanja, a već nekoliko godina radi u sektoru morske obnovljive energije na proučavanju uticaja okeana na infrastrukturu za proizvodnju energije. Olupine brodova su se pokazale kao vredan izvor informacija u ovoj oblasti.

"Znali smo da je bilo mnogo brodoloma u Irskom moru, ostaci plovila mogli bi da pruže koristan uvid u to šta se dešava kada stvari završe na morskom dnu", objasnio je Roberts.

SS MESABA, which sent the last radio warning to RMS TITANIC before the iceberg disaster was later sunk by a U-boat in WW1. It is one of the 129 shipwrecks identified in the Irish Sea dataset, as published in my new book today. https://t.co/KSdWAyJ0Ff

— Dr Innes McCartney (@Innes_McCartney) September 27, 2022

Kada je Roberts počeo da radi sa Ines Makartni, pomorskim arheologom i istraživačem na Univerzitetu Bangor, "komadi slagalice" su počeli da se uklapaju.

"Makartni je bio zaista zainteresovan za primenu te nove tehnologije na olupine broda kako bi ih identifikovao", rekao je Roberts.

"Ranije smo mogli da ronimo na nekoliko lokacija godišnje da bismo vizuelno identifikovali olupine. Jedinstvene sonarne sposobnosti Princa Madoga (namenskog istraživačkog broda) omogućile su nam da razvijemo relativno jeftino sredstvo za ispitivanje olupina. Možemo povežite ovo nazad sa istorijskim informacijama bez skupe fizičke interakcije sa svakom lokacijom", kaže je Makartni.

Pogrešne identifikacije

Roberts je rekao da su troškovi otkrivanja i identifikacije svake olupine bili između 800 funti (855 dolara) i 1.000 funti (1.070 dolara).

Inače, mnoge novoidentifikovane olupine, uključujući Mesabu, bile su pogrešno identifikovane u prošlosti, rekli su istraživači. Makartni je opisao tehniku korišćenja sonara sa više zraka kao "igru pomorske arheologije" koja omogućavajući istoričarima da koriste podatke koje pruža, da popune praznine u razumevanju događaja.

"Mnogo olupina je u dubokoj vodi. Tamo dole nema svetla, tako da se uopšte ne vidi mnogo. Ako bi ronilac sišao i preplivao dužinu olupine - nikada ne bi dobili slike kakve bismo mi dobili zbog obima ovih stvari. Toliko je sedimenta da jednostavno ne možete da vidite sve. Dakle, to je način da zaista efikasno vizualizujete koristeći zvuk da vidite nešto što ne možete videti golim okom - kao što je ultrazvuk tokom trudnoće", objsnio je savremenost primenjene tehnologije Roberts.