"Sada ili nikada" - poslednje upozorenje; "Rezultati će biti katastrofalni"

Emisije gasova staklene bašte moraju dostići vrhunac do 2025. godine i mogu se skoro prepoloviti ove decenije, prema Međuvladinom panelu za klimatske promene (IPCC), kako bi se svetu dala šansa da ograniči buduće grejanje na 1,5C iznad predindustrijskih nivoa temperature.

Konačni trošak za to će biti minimalan i iznosiće samo nekoliko procenata globalnog BDP-a do sredine veka, iako će to zahtevati ogromne napore vlada, preduzeća i pojedinaca.

Ali šanse su bile male i svet nije uspeo da izvrši potrebne promene, upozorilo je telo vodećih svetskih klimatskih naučnika. Temperature će porasti na više od 3C, sa katastrofalnim posledicama, osim ako se politike i akcije hitno ne ojačaju, piše "Gardijan".

Džim Skea, profesor na Imperijal koledžu u Londonu i kopredsedavajući radne grupe koja stoji iza izveštaja, rekao je: "Sada ili nikada, ako želimo da ograničimo globalno zagrevanje na 1,5C. Bez trenutnog i dubokog smanjenja emisija u svim sektorima, to će biti nemoguće. "

"Vlade i kompanije lažu"

Izveštaj od ponedeljka bio je treći i poslednji deo najnovijeg sveobuhvatnog pregleda nauke o klimi IPCC-a, koji se oslanja na rad hiljada naučnika. Za sastavljanje izveštaja IPCC-a potrebno je oko sedam godina, što ovo potencijalno čini poslednjim upozorenjem pre nego što se svet nepovratno postavi na put klimatskog sloma.

Iako je u izveštaju utvrđeno da je sada "gotovo neizbežno" da temperature porastu iznad 1,5C – nivoa iznad kojeg će mnogi efekti klimatskog sloma postati nepovratni – IPCC je rekao da bi ih moglo biti moguće vratiti ispod kritičnog nivoa. do kraja ovog veka. Ali to bi moglo da zahteva tehnologije za uklanjanje ugljen-dioksida iz atmosfere, za šta su aktivisti upozoravali da sada ne može biti zamena za duboko smanjenje emisija.

Generalni sekretar UN-a Antonio Guteres rekao je da neke vlade i kompanije "lažu" tvrdeći da su na dobrom putu. U oštrom prekoru je upozorio: "Neke vlade i poslovni lideri govore jedno, a rade drugo. Jednostavno rečeno, lažu. A rezultati će biti katastrofalni. "

Rastuće cene energije i rat u Ukrajini naveli su vlade da preispitaju svoju energetsku politiku. Mnoge zemlje - uključujući SAD, Veliku Britaniju i EU - razmatraju povećanje upotrebe fosilnih goriva kao deo svog odgovora, ali izveštaj IPCC-a je jasno pokazao da bi povećanje fosilnih goriva dovelo do cilja od 1,5C van domašaja.

Gutereš je rekao: "Inflacija raste, a rat u Ukrajini izaziva skok cena hrane i energije. Ali povećanje proizvodnje fosilnih goriva samo će pogoršati stvari. "

Džon Keri, specijalni izaslanik američkog predsednika za klimu, nazvao je izveštaj "odlučujućim trenutkom za našu planetu" i upozorio da vlade moraju da se kreću brže. "Izveštaj nam govori da trenutno ne uspevamo u našoj borbi da izbegnemo najgore posledice klimatske krize i mobilišemo hitnu potrebnu globalnu akciju. Ali što je važno, izveštaj nam takođe govori da imamo alate koji su nam potrebni da postignemo svoje ciljeve, prepolovimo emisije gasova staklene bašte do 2030. godine, dostignemo neto nulu do 2050. i obezbedimo zdraviju i čistiju planetu", rekao je on.

Šta je izveštaj IPCC radne grupe 3 otkrio

Ugalj se mora postepeno izbaciti iz upotrebe ako svet želi da ostane unutar 1,5C temperature, a trenutno planirana nova infrastruktura za fosilna goriva bi prouzrokovala da svet premaši 1,5C.

Emisije metana moraju biti smanjene za trećinu.

Uzgajanje šuma i očuvanje zemljišta biće neophodni, ali sadnja drveća ne može učiniti dovoljno da se nadoknadi kontinuirana emisija fosilnih goriva.

Investicije u prelazak na svet sa niskim emisijama ugljenika su oko šest puta niže nego što bi trebalo da budu.

Svi sektori globalne ekonomije, od energetike i transporta do zgrada i hrane, moraju se dramatično i brzo promeniti, a biće potrebne nove tehnologije, uključujući vodonično gorivo i hvatanje i skladištenje ugljenika.

Pit Smit, profesor tla i globalnih promena na Univerzitetu Aberdin, rekao je: "Vreme za borbu je sada. Imamo jednu deceniju da krenemo na pravi put. Koristimo fosilna goriva u svim ovim stvarima koje treba da promenimo. "

Šta je sa siromašnim zemljama?

Siromašne zemlje upozorile su da nisu dovoljno opremljene da izvrše potrebne promene i da im je potrebna finansijska pomoć od bogatijih zemalja da smanje emisije i pomognu im da se prilagode uticajima klimatske krize.

Madlen Dijuf Sar, predsedavajuća grupe najmanje razvijenih zemalja na pregovorima UN o klimi, rekla je: "Ne može postojati nova infrastruktura za fosilna goriva. Emisije iz postojeće i planirane infrastrukture same su veće od konzistentnih scenarija sa ograničenjem zagrevanja na 1,5C bez ili sa ograničenim prekoračenjem. Ne možemo priuštiti da prestanemo sa upotrebom fosilnih goriva. "