Njegovu rečenicu iz "Kengura" i dalje citiramo, a glumac kaže da nije ni znao kako izgleda Batistuta

Dijalog u kojem njegov lik prepričava kako je sreo slavnog fudbalera Gabrijela Batistutu i dalje se citira, a posle mnogo godina, Bjelac se prisetio dana kada je film sniman.

"Divno je to. Pogotovo što je ta uloga mala. Da ostaneš tako upamćen, to je uspeh. Ne, nisam imao prilike da sretnem Batistutu. Nisam ja neki veliki fan fudbala, uopšte. Ne znam da li sam znao kako uopšte izgleda Batistuta, tada kada sam to pričao. To je bilo po Momčilovićevom scenariju, nije bila improvizacija", rekao je Bjelac. On je potom otkrio još nekoliko interesantnih detalja vezanih za snimanje popularnog filma.

"Snimali smo u jednoj kladionici na Voždovcu. Prvo je bilo zamišljeno da se film odigrava na Novom Beogradu, jer je Momčilović, pisac, sa Novog Beograda. Ali producent koji je pristao to da radi je sa Voždovca, pa je sve preselio tamo. Radili smo u autentičnom prostoru, i to samo noću, jer su svi glumci bili zauzeti tokom dana, uveče su imali predstave, tako da smo se skupljali tek oko 11 uveče", ispričao je Bjelac.

On dodaje da su scene rađene u kontinuitetu - od početka ka kraju, što je, kako kaže, vrlo neobično za film.

"Uvek se radi, recimo, jedna strana pa druga strana, nekad i nelogično, da bi se ubrzao proces. Ali mi smo radili u realnom vremenu. Proveli smo tamo petnaest noći. Radili smo do 4-5 ujutru. Jedini put u životu sam imao takav proces. Meni je bilo lako, jer sam samo zamenio dan za noć. Danju sam spavao, ali ovi momci su izgoreli. Oni nisu imali odmora", prisetio se glumac.