B92.net istražuje: Najbolji afrodizijak na svetu košta i do 4.000 evra i nalazi se u Srbiji

U ponedeljak je održano pripremno ročište u slučaju dvostrukog ubistva koje se dogodilo krajem decembra 2020. godine u selu Jarak, u opštini Sremska Mitrovica kada je, prema optužnici Dejan Erić ubio braću Predraga i Stanislava Jeličiča zbog sukoba oko posla sa tartufima.

Ovaj slučaj je pre dve godine protresao javnost u Srbiji, jer je ovo prvo ubistvo koje se dogodilo zbog lova odnosno pronalaženja tartufa.

Međutim, to nije prvi put da postoje problemi sa tartufima. Zbog njih često dolazi do svađe, pa čak i do bušenja guma ukoliko neko "upadne" na tuđu teritoriju.

Sada se sigurno pitate čemu tolika fama oko tartufa.

Najskuplja gljiva na svetu

U pitanju je najskuplja i najcenjenija gljiva na svetu.

Kažu da snižava krvni pritisak, nivo šećera u krvi i da je dobra za potenciju te da je najbolji afrodizijak.

Osim toga, sadrži sve esencijalne aminokiseline i dosta proteina te doprinosi zdravlju celokupnog organizma i može da zameni meso.

Vrste tartufa

Foto: Sofia Royo/shutterstuck

"Kod nas u Srbiji postoji 7,8 vrsta tartufa, ali su dve, tri vrste komercijalne. Najpopularniji je crni, letnji tartuf i takav isti jesenji i beli tartuf, koji je mnogo skuplji nego crni", rekao je za B92.net Dejan Marković, lovac na tartufe i kuvar restorana MS u Trsteniku, koji nudi najrazličitija jela sa tartufima, počevši od kajgane.

Više od 50 odsto srpskih šuma krije crni tartuf i može da se pronađe i na 1,200 ili 1,300 metara nadmorske visine, a uglavnom kse nalazi u hrastovim, grabovim i jasenovim šumama.

Fruška gora - najveće nalazište crnog tartufa u Evropi

Ipak, sever Srbije je posebno bogat ovom vrstom tartufa.

"Fruška gora je najveće nalazište crnog tartufa u Evropi", potvrdila je za B92.net Aleksandra Stanojković, koja se već godinama bavi otkupom tartufa.

Što se tiče belog tartufa - on se teže pronalazi i krije se u malo nižim područjima, od 200 do 500 metara nadmorske visine, uglavnom uz reke te se može pronaći u Posavini, Pomoravlju, Kolubari, na Fruškoj gori i svuda tamo gde ima bele topole, hrasta i jasena.

Razlika između crnog i belog tartufa

Foto: grafvision/shutterstuck

Pre svega se razlikuju po boji, intenzitetu mirisa, po ukusu i obliku.

Crni tartuf može da se nađe na 5 do 10 centimetara ispod površine zemlje, a beli zna da bude i na 70, 80, pa čak i na dubini od skoro dva metra. Beli tartuf je intenzivnijeg mirisa u odnosu na crni.

"Beli tartuf je mnogo teže pronaći. Crni tartuf se čak i uzgaja, a beli još uvek ne. Niko nije pronašao način kako da uzgaja beli tartuf. Iz tog razloga je baš baš skup. Jako je kvalitetan i cenjen", rekla nam je Aleksandra Stanojković.

Kilogram belog tartufa i do 4.000 evra

Cena belog tartufa ide i do 4,000 evra po kilogramu, dok se crni tartuf trenutno može pronaći i po ceni od 320 evra po kilogramu. Druga klasa se može kupiti i po znatno nižoj ceni, za 30 do 50 evra.

S obzirom na bogatstvo tartufima koje leži u našoj zemlji, a i velike potražnje, jasno je da su mnogi u pronalasku tartufa videli naizgled lak način zarade.

Kako nam je rekao Miloje Marković Miga iz Rekovca, u trenutku kada je on počinjao da se bavi lovom na tartufe 2003. godine bilo je samo petoro ljudi u Srbiji koji su se time bavili, a sada u našoj zemlji, prema nezvaničnim informacijama postoji 15,000 tartufara.

"Prava umetnost je pronaći tartuf, a ne oštetiti ga"

Foto: Mahony/shutterstuck

Iako se lovci na tartufe kao i u svakom poslu razlikuju, ono što im je zajedničko jeste da vole prirodu, adrenalin i pse, jer se u lov uglavnom ide sa psima.

Ovo je idealan način da se malo izmeste iz svakodnevice, udahnu svež vazduh, povežu sa prirodom i psom, vernim prijateljem, a da uz to pronađu tartufe od kojih mogu dobro i da zarade.

U pronalazak tartufa se može ići i sa svinjama, ali je uobičajenije sa psima.

Iako sve rase mogu da se izdresiraju i obuče za pronalazak tartufa, po pronalasku ovih gljiva je najpoznatija rasa lagoto romanjolo.

Ova rasa je nastala u 14.veku u Romanjolskoj regiji u Italiji.

"Tamo su postojale neke močvare, pa je crpljenjem tih močvara došlo do pojave tartufa, a oni su pse koji su služili za lov močvarnih ptica predodredili da budu psi za pronalaženje gljiva koje rastu ispod zemlje"; kaže Dragan Marković.

Kako kaže Miloje Marković Miga, koji se pored lova, bavi i dresurom pasa za pronalazak tartufa, najbolje je da se sa obukom pasa krene dok su još mali, sa tri do šest meseci. Obuka traje dva, tri meseca, a nakon toga u zavisnosti od psa do psa, lovac je spreman.

U lov je najbolje da se ide rano izjutra. U zavisnosti od želja vlasnika i obuke, pas može da signalizira kada nanjuši tartuf ili da pak, sam iskopa i donese vlasniku tartuf.

"To je stvar obuke. Neko od tartufara želi da mu pas donese tartuf, što nije teško naučiti pse, ali to ima drugu stranu medalje. Desi se da pas ošteti gljivu u vreme aporta (kada pas donese nešto) što nije poželjno", kaže Dragan Marković i dodaje da je bolje da pas počne da kopa, ali da tartufar izvadi neoštećenu gljivu.

"Prava umetnost je pronaći tartuf, a ne ošteti ga", kaže Miga.

Pravila među tartufarima; Kupinovo - jedino zabranjeno mesto

Među tartufarima se jasno zna koja je čija teritorija. Međutim, kako kaže Miga nepisano pravilo je da mogu da se "ukrste" teritorije, ali pod određenim uslovima.

Naime, prvo se pusti jedan tartufar da prođe, a nakon što on završi, imate pravo da prođete i vi i da možda pronađete neki "zaostali" tartuf.

Ipak, jedino mesto gde niko ne ide jeste Kupinovo - tamo love samo Kupinovci.

Miloje Marković nam je otkrio da je u Kupinovu jedan njegov kolega završio s probušenim gumama.

Iako nijedan od naših sagovornika nije imao neprijatne situacije, kažu da su svašta čuli i videli. I da je to još jedan od razloga zašto bi pronalazak tartufa trebalo smestili u zakonske okvire.

Siva zona tartufa

Foto: Filippo Bellantoni/shutterstuck

"Najbolji tartuf na svetu je srpski", kaže nam Miloje Marković i dodaje da to nikako nije pretenciozno već dokazano.

Ipak, iako je Srbija prebogata tartufima, što bismo mogli da iskoristimo i kreiramo sopstveni brend, naši sagovornici ne kriju da se otkupljivanje tartufa uglavnom odvija na crnom tržištu, te da srpski tartuf završava u Hrvatskoj i Italiji i prodaje se kao istarski ili italijanski tartuf.

Nemamo brend, a stvari su mnogo otežane, jer nisu zakonski definisane.

Priznaju da im država nije mnogo pomogla, a potrebno je da stane iza njih i podrži tartufare, kako bi se sve to legalizuje i stavi lou normalne tokove.

"Imamo izuzetan resurs gljiva, u granicama nemogućeg u Srbiji, ali i dalje ogromne količine gljiva u Srbiji propadaju", kaže Dragan Marković.