Moguće je da postoji vanzemaljski virus

Međutim, ugledni naučnik Pol Dejvis upozorio je da virusi, osim na Zemlji, mogu da se pojave i drugde u svemiru - ako tamo život postoji, piše "The Guardian".

Astrobiolog, kosmolog i direktor "Beyond Center for Fundamental Concepts in Science" na Državnom univerzitetu u Arizoni, rekao je da ideja o vanzemaljcima varira od mikrobnog života do super naprednih civilizacija.

Dejvis smatra da bi široki spektar mikroba i drugih mikroskopskih agenasa verovatno bio potreban za održavanje života u celini, bez obzira na oblik. Čini se da bi virusi - ili nešto što ima sličnu ulogu - mogli biti deo jednačine.

"Virusi zapravo čine deo mreže života", rekao je Dejvis. "Očekivao bih da ćete, ako imate mikrobni život na drugoj planeti, imati - ako će to biti održivo - potpunu složenost koja će ići uz mogućnost razmene genetskih informacija".

Kako kaže, virusi se mogu posmatrati kao genetski elementi. Brojne studije su pokazale da je genetski materijal iz virusa inkorporiran u genome ljudi i drugih životinja procesom poznatim kao horizontalni transfer gena.

"Moj prijatelj misli da je značajan deo ljudskog genoma zapravo virusnog porekla", rekao je Dejvis, čija je nova knjiga "Šta jede svemir?" objavljena ove nedelje.

Prema njegovim rečima, iako je značaj mikroba za život dobro poznat, uloga virusa se manje ceni. Ali rekao je da ako postoji ćelijski život na drugim svetovima, virusi ili nešto slično, verovatno postoji i prenos genetskih informacija između njih.

Štaviše, rekao je, malo je verovatno da bi vanzemaljski život bio homogen.

"Mislim da nije stvar u tome da odete na neku drugu planetu, a tamo postoji jedna vrsta mikroba i savršeno je srećna. Mislim da to mora biti čitav ekosistem", dodao je on. Iako pomisao na vanzemaljske viruse može izgledati alarmantno, Dejvis kaže da nema potrebe za panikom kod ljudi.

"Opasni virusi su oni koji su vrlo blisko prilagođeni svojim domaćinima. Ako zaista postoji vanzemaljski virus, velike su šanse da to ne bi bilo ni izdaleka opasno".

Inače, krajem avgusta objavljena je studija koja je pokazala da se znakovi života mogu otkriti izvan našeg Sunčevog sistema u roku od dve do tri godine. Ali potreba da se razmotre čitavi ekosistemi ne odnosi se samo na razmatranje vanzemaljskog života.

Dejvis ističe da je važno i da ljudi pokušaju da kolonizuju drugu planetu.

"Većina ljudi razmišlja o tome da bismo morali da imamo veoma velike svemirske letelice, pa da na neki način recikliramo stvari za veoma dugo putovanje, a zatim i svu tehnologiju koju bismo morali da ponesemo", rekao je on.

"Zapravo, najteži deo ovog problema je mikrobiologija koju biste morali da ponesete - nije dobro samo uzeti nekoliko svinja, krompira, i slično, i nadati se da će sve biti divno i samoodrživo na drugom kraju".

Iako je kovid 19 većini ostavio nejasan pogled na viruse, Dejvis je rekao da nisu svi loši: "Ustvari, uglavnom su dobri".

Među svojim pozitivnim ulogama, virusi koji inficiraju bakterije - poznati kao fagi - mogu pomoći u kontroli populacije bakterija, dok su virusi takođe povezani sa nizom drugih važnih procesa, od pomaganja biljkama da prežive na izuzetno toplim zemljištima do uticaja na biogeohemijske cikluse.

I, kako Dejvis primećuje, značajan deo ljudskog genoma može biti ostatak drevnih virusa.

"Čujemo za mikrobiom u nama, a postoji i planetarni mikrobiom", rekao je Dejvis. Ali, on tvrdi da postoji i ljudski i planetarni virus, pri čemu virusi igraju fundamentalnu ulogu u prirodi.

"Mislim da bez virusa možda neće biti održivog života na planeti Zemlji", zaključio je on.