Prešli smo sve granice

Nakon smrtonosnog talasa vrućina u SAD-u i Kanadi, gde su temperature pre dve nedelje porasle iznad 49,6 ° C, poplava u centralnoj Evropi dodatno je probudila strah da klimatski poremećaji izazvani ljudskim aktivnostima uzrokuju ekstremne vremenske događaje u većim razmerama i ranije nego što se očekivalo.

U saveznim državama Rajna-Palatinat i Severna Rajna-Vestfalija izlivaju se brojni potoci i reke nakon rekordnih poplava. O opsegu poplava najbolje govori činjenica da su delovi Rajne-Pfalz i Severne Rajne-Vestfalije bili poplavljeni, što je rezultiralo sa najmanje 93 smrtna slučajeva i desetina hiljada poplavljenih domova.

Za samo 48 sati palo je 148 litara kiše po kvadratnom metru. Poređenja radi, taj deo Nemačke obično ima 80 litara kiše tokom jula. Naučnici neprestalno upozoravaju da će ljudske aktivnosti prouzrokovati sve više poplava, vrućina, suša, oluja i drugih oblika ekstremnih vremenskih prilika, ali nedavni, gotovo apokaliptični događaji nažalost premašili su i najpesimističnija očekivanja.

"Iznenađen sam ovim brojevima. Rekordi su dobro oboreni. Sad smo ušli u neželjenu domenu i ranije nego što smo očekivali", rekao je Dieter Gerten, profesor klimatologije i hidrologije globalnih promena na Potsdamskom institutu za klimu Istraživanje uticaja.

Naučnicima će trebati više vremena da procene u kojoj su meri ljudski postupci uzrok vremenskih nepogoda u Nemačkoj, ali već tvrde da su rekordne poplave u skladu sa širim globalnim trendovima.

Ublažavanje klimatskih promena jedno je od osnovnih pitanja kojima se bavi Evropski parlament. U junu 2021. godine, usvajanjem evropske regulative o klimi, Parlament je otvorio put za druge ambiciozne ciljeve, smanjenjem emisije stakleničkih gasova u Evropi za 55 procenata do 2030. godine i postizanjem klimatske neutralnosti do 2050. godine.

"S klimatskim promenama očekujemo da će svi hidrometeorološki ekstremi postati ekstremniji. Iako su brojevi veći nego što smo očekivali, ono što smo videli u Nemačkoj u velikoj je meri u skladu sa ovim trendom", rekao je Karlo Buontempo, šef odeljenja za klimatske promene u Institutu Kopernik za održivi razvoj u Utrehtu, u Holandiji.

U prilog njegovoj tezi ide činjenica da se sedam najtoplijih godina od merenja temperature dogodilo od 2014. godine do danas, a veruje se da je takvo zagrevanje izazvano izduvnim gasovima motora, sagorevanjem šume i drugim ljudskim aktivnostima.

Računarski modeli predviđaju da će se rekordi rušiti češće i na sve više mesta širom planete.

Tako su rekordne vrućine u junu zabeležene i u Laponiji i delovima Sibira, kao i u velikom broju gradova u Indiji, Pakistanu i Libiji. Predgrađa Tokija pogodila je najjača kiša otkako su merenja započela, a količina kiše koja obično padne na London u toku jednog meseca, izlila se u grad za samo jedan dan ovog jula.