Ko je kriv za "krvavi sneg"?

Ali ovo nisu mesta nasilnih masakara na planinama - sablasne crvene mrlje, poznate kao "krv glečera", zapravo potiču od mikroalgi koje žive u snegu, a naučnici su nedavno putovali na Alpe da bi proučavali ove misteriozne organizme.

Ekspedicija je deo projekta "AlpAlga", koji nastoji da se istraže mikroalge koje žive u planinama, na nadmorskoj visini od 1.000 do 3.000 metara.

Slično mikroorganizmima koji naseljavaju okeane, jezera i reke, snežne mikro alge pomažu u stvaranju prehrambene osnove planinskog ekosistema i verovatno slično reaguju na zagađenje i klimatske promene, rekao je Erik Marešal, koordinator projekta i direktor francuske Laboratorije za ćelijsku i biljnu fiziologiju, istraživačkog objekta u Grenoblu, Francuska.

2018. godina, Antarktik, Foto: Profimedia

"Javnost je upoznata sa prisustvom algi u okeanima", ali je manje svesna srodnih mikroorganizama koji žive u tlu na vrhu planina i u snegu koji se akumulira na tim velikim nadmorskim visinama. Tamo sve vrvi od mikroskopskog života, kako kaže Marešal, baš kao u okeanu, "ali je u snegu, u vodi između sitnih kristala leda".

On kaže da ćelije mikroalgi, koje postoje kao izolovani jednoćelijski organizmi, ili kao kolonije, proizvode šećere fotosintezom, a čitav ekosistem to jede, direktno i indirektno - bilo da alge rastu u tečnom okeanu ili u zbijenom snegu u planinama.

Sneg u crveno "boje" zelene alge

Alge koje sneg boje u crveno, zapravo su zelene alge, jer pripadaju tipu "Chlorophita" i sadrže specifičan oblik hlorofila - zeleni pigment koji omogućava fotosintezu.

Međutim, pored hlorofila, ove alge sadrže i karotenoide, sa narandžastim i crvenim pigmentima koji se pojavljuju u povrću kao što je šargarepa. Karotenoidi deluju kao antioksidanti i verovatno štite alge od štetnih efekata intenzivnog svetla i ultraljubičastog zračenja koji su prisutni na visokim nadmorskim visinama.

Tokom cvetanja algi, kada veliki broj njih raste vrlo brzo, okolni sneg može da izgleda crveno ili narandžasto zbog povezane akumulacije karotenoida - otuda i jeziva crvena boja.

Marešal je poslednji put video krv glečera pre pandemije koronavirusa, u proleće 2019. godine, i seća se kako je prešao milje i kilometre crvenog snega. Ali, uprkos tome što je glacijalna krv poznat fenomen, naučnici vrlo malo znaju o biologiji algi ili o tome kako klimatske promene mogu da utiču na ovu karakterističnu pojavu planinskih ekosistema.

Zagađenje dobro za alge?

Baš kao što zagađenje bogato hranjivim sastojcima podstiče alge da cvetaju u okeanu, hranljive materije koje na vrh planine dospevaju kroz padavine i vetar, mogu teoretski podstaći cvetanje algi u Alpima, kaže Marešal i dodaje da tome može da doprinese i porast nivoa ugljen-dioksida u atmosferi.

Međutim, iako je to dobro za alge, ove promene bi mogle da izazovu štetan efekat "snežne grudve" u okolnom ekosistemu.

Naime, studije pokazuju da crvenkasti sneg reflektuje svetlost manje efikasno od neokaljanog belog snega i zato se brže topi, navodi se u izveštaju iz 2016. objavljenom u časopisu "Nature".

"Nije jasno da li će, kao u slučaju cvetanja okeanskih algi, klimatske promene i zagađenje uzrokovati češće pojavljivanje crvenog snega, potencijalno na štetu drugih organizama u životnoj sredini", ističe Marešal.

"U ovom trenutku mislimo da su alge markeri klimatskih promena, zbog toga što rast organizama odražava porast nivoa ugljen-dioksida i s tim povezane promene u životnoj sredini", zaključuje on.

Iako ovo ima smisla, još uvek nema dovoljno podataka koji bi zapravo mogli da prate kako se alge menjaju kroz vreme.