"Imam dva ožiljka na srcu, jedan zbog Zlate, a drugi zbog prijatelja"

On i njegova grupa Balkanika muziku s ovih prostora već više od dve decenije pronose svetom. Napisao je čuvenu pesmu "Princeza", a u njegovom životu to je bila Zlata Petković, čuvena Marija iz "Otpisanih".

Pre mesec dana, Sanja je u ispovesti za Kurir govorio o svom detinjstvu, životu, muzici, karijeri, i svemu onome što do tada nije otkrivao.

"Moja prva sećanja vezana su za Beogradsku ulicu, u kojoj sam rođen. Zimi je tu bilo toliko mnogo snega da su pravili tunele kako bi ljudi prolazili. Na kraju ulice postojala je jedna velika mreža da deca koja se sankaju ne bi proletela na Slaviju", kazao je on.

"Na sankanje su me vodili baka i deka. Baka Zorka Zujović bila je doktorka za mikozu u Rakovici, a njeni pacijenti bila su dva potonja patrijarha, German i Pavle. Ona je više volela narodnu medicinu i masti, nego da prepisuje penicilin, za razliku od dede Dragoljuba Ilića, koji bio čuveni pedijatar. On je voleo injekciju i udri. Sećam se da me je jurio po stanu da mi da vakcinu. Moram da vam priznam da sam bio veoma nestašno dede. Jednom prilikom, kad smo igrali šuge, pao sam s prvog sprata preko ograde i izbio sebi zub. Digao sam se i došao kući sav krvav", prisetio se odrastanja.

Foto: e-stock/aleksandar baclija

Otac mu je bio čuveni kompozitor Miodrag Ilić Beli, završio je dva fakulteta, a majku je kazao da pamti kao ženu koja je bila spremna da učini sve za svoje sinove.

"Imali smo prvi automobil u ulici već 1956. godine. Išli smo i na letovanje te godine čuvenim putem Bratstva i jedinstva. Putovali smo ceo dan do Malog Stona kod Dubrovnika. Nama deci je bilo važno ko prvi vidi more. Bio sam nateran da sviram klavir. Imao sam samo pet godina. Majka me je vodila do petog razreda osnovne na časove u muzičku školu "Josip Slavenski". Gledao sam na putu do škole moje drugove kako se igraju u parku, a ja moram da vežbam klavir. Stražarila je ispred učionice da ne bih pobegao s časa", ispričao je kompozitor.

Čuveni šahista i novinar Radio Beograd Nikola Karaklajić krivac je što su snimili prvu pesmu.

"Našem bendu je dao ime Vragolani, a meni se to nije dopalo. Posle godinu dana promenili smo naziv grupe u San. Pamtim da smo svirali šest godina celo leto turneje po moru. Mnogo veća stvar je tada bila biti muzičar nego danas političar ili sportista. Prva moja pesma snimljena je malo ranije. Moj otac je radio s Duškom Radovićem. On je bio ranoranilac i ispod vrata nam je ostavljao tekst, a tata bi, kad ustane, napravio muziku. Uveče se emitovala emisija "Na slovo, na slovo" i sad kad gledam, ne verujem da su oni to sve izvodili uživo", rekao je Ilić.

Iskoristio je jednom priliku kad mu otac nije bio tu da nešto iskomponuje.

"Po povratku iz škole zatekao sam Duškov tekst na klaviru, seo sam i otpevao svoju prvu pesmu. Otišao sam zatim da se igram. Uveče je došao kod nas Dragan Pepi Laković da se dogovaraju oko pesme, ušla je moja majka i rekla: "Sanja je to već iskomponovao." Pozvali su me da im to otpevam, Pepiju se to veoma dopalo i snimio je moju verziju. Bila je pesma o nekim uniformama. Znam da mi je rekao: "Sine, ti ćeš biti veliki kompozitor i da me u svakom intervjuu pominješ da sam ti ja otpevao prvu pesmu." Posle dva dana doneo mi je bombonjeru i rekao: "Neka ti to bude prva nagrada." Da li je dobro ili loše postati kompozitor sa 12 godina, nisam siguran", istakao je Ilić. Prvu pesmu "Pesnik mira" za Jugoviziju napisao je sa 16 godina kao gimnazijalac, a drugarica iz razreda Olivera je uradila tekst. Primljeni su na nacionalni izbor kao predstavnici TV Beograd.

"Bili smo treći, a najveće zasluge za to imala je Lola Novaković. Doživeo sam tada i prvu nepravdu u životu. Slično se dogodilo 1976, kad sam u Opatiji odneo sve nagrade s Biserom Veletanlić i pesmom "Baj, baj", ali nisam otišao na Evroviziju. Posle sam pisao za mnoge, a na veliki festival otišao sam slučajno. Očekivala se pobeda Novih fosila. Rajko Dujmić nije sa mnom govorio posle tri godine. Moju pesmu "Halo, halo" je trebalo da peva Slađana Milošević, a prateće vokale devojke iz Krsmanca: Viktorija, Izolda Barudžija i Snežana Stamenković. Viktorija mi je tada predložila da nastupe samo one, bez Slađane, i nekako smo postigli dogovor. Prvi put smo tada na Evrosongu, tad je to bila Evrovizija, dobili 12 poena od Švedske. Aske su se brzo raspale, a producenti grupe ABBA želeli su da od njih prave svetske zvezde. Posebno im se dopala pesma "Halo, halo" na engleskom", objasnio je.

U intervjuu je rekao i kako nije učestvovao u nameštanjima festivala. Jedino kad je bio siguran da će otići na Evroviziju bilo je s Balkanikom.

"Tokom školovanja sam pisao prilično lepe sastave, dobijao dobre ocene, ali mi je došla tema koja mi nije legla. Tražio sam od nastavnika da izađem napolje. U dvorištu sam video mog druga Savu. Poslao sam ga da ode kod moje majke i da ona pod hitno nađe Duška Radovića da mi počne rad! Moja mama je bila sposobna žena i sve bi uradila za svoje dete. Za pola sata meni je stigao rad. Nisam znao da li da potpišem i Duška ispod njega! Eto, prihvatio je da to uradi jer je znao da ja pišem maturski. Sad mi je žao što to nisam sačuvao", ispričao je Ilić.

Završio je arhitekturu. Bio je pre toga dve godine na muzičkoj akademiji, ali shvatio je da to nije za njega.

"Studije nisu išle lako, jer bismo preko leta svirali po Jadranu. Bio sam prva godina arhitekture. Falio mi je jedan ispit za uslov za drugu godinu. U jednom trenutku mi se tada otvorila prilika da potpišem ugovor s Italijanima. Video sam već sebe u skupoj garderobi i sportskim automobilima. Veče pre nego što je trebalo da potpišemo ugovor moja majka mi je rekla: "Lepo sve to zvuči, ali vi ćete tamo biti golje i pitanje je hoće li vam menadžer dati pare." Putovali smo vozom za Zagreb. Bend je promenio ime u Magični hram, a meni se volja da idem u Italiju smanjila. Odlučio sam da ostanem u Beogradu. Popili smo kafu i rastali se. I grupa se tada raspala, a s mnom su ostali pevač Trta i basista Aca", objasnio je tada.

View this post on Instagram

A post shared by Sanja Iliæ & Balkanika (@balkanika_official)

Velike tragedije

"Mislim da imam dva ožiljka na srcu. Nesrećnim slučajem izgubio sam Petra Jovičića Trtu, najboljeg prijatelja i pevača u zajedničkom bendu San, a mnogo godina kasnije i suprugu Zlatu Petković. Trta je umro na mojim rukama. Imali smo koncert u Nišu. Imao je samo 21 godinu. Bila je to tuga, neizmerna. Međutim, kad sam završio fakultet, upoznao sam se s Biserom, Zlatkom Pejakovićem i Dadom Dopićem i želja se vratila", ispričao je Ilić u jednom od svoji poslednjih intervjua.

Za ljubav sa Zlatom krivac je jedna dečja priredba. Ljubav je trajala 30 godina.

"Otišla je kako je otišla... Nije moralo tako da desi... Nisam stigao ni da joj kažem koliko je volim. Pala je samo i otišla u bolnicu. Lekari su je držali u veštačkoj komi, ali joj nije bilo spasa. Nakon Zlatine smrti sam odlučio da nastavim dalje. I našeg sina Andreja je trebalo izvesti na pravi put. Moja podrška njemu je bila kontrolom, a ne guranjem uz vetar", objasnio je Ilić.

"Mojim prijateljima moja najbolja pesma je "Tužno popodne", koju je pevala Bisera na Beogradskom proleću, a po mom mišljenju "Avgust 1975". Sada sam odlučio da snimim album "Balkanika peva Sanju". Ima tu raznih pesama "Princeza", "Srećo, reci", neke koje peva Luis.... Oni to pevaju meni za dušu. Neke zvuče bolje od originala", kazao je Ilić.

"Princeza nije otišla na Evroviziju, ali ni osvojila svet. Napravio sam melodiju, a onda sam pozvao Dada Topića da uradi tekst. Kako je pesma nastajala, već sam tu video Slađanu. Posle mnogo godina došao mi je menadžer Klifa Ričarda. Pesmu su snimili na engleskom i zvala se "Slomljeno srce". On je ima neku ljubavnu aferu, pa je hteo da peva. Dozvolu da Ričard to snimi morao je da potpiše i Dado Topić. Jurili smo ga pet dana da stavi potpis. Posle mi je rekao da je hteo to da snimi s nekom devojkom iz Pariza. E Dado, mogao je da živi deset godina kao car! Nije mi dao da mi hit peva svetska zvezda jer se zaljubio.

Nije se dalo ni da Oliver Dragojević zapeva nešto njegovo.

"Bili smo veliki prijatelji. Želeo sam da otpeva moju pesmu, a on mi je govorio: "Ne mogu ja to pivat, meni pašu stvari koje mi piše Zdenko Runjić." Posle smo otišli u kafanu da se napijemo. Eto, to je moj život. Danas ništa ne bih menjao. Mislim da nisam napravio pogrešan potez, ali imam još mnogo vremena da ih napravim", zaključio je tada Ilić.

Muzičar Aleksandar Sanja Ilić, osnivač grupe "Balkanika", preminuo je u 70. godini života, a prema navodima domaćih medija bolovao je od kovida 19.