Pod jednim krovom živelo je 30 članova porodice: Ovo srpsko selo odavno je poznato u celom svetu

"Muzej je nastao 1980. godine kada je iz okolnih sela prenet prvi objekat u Sirogojno. I pre toga postojala je inicijativa da se uradi jedan specifičan muzej, prvo na Avali, a zatim na Zlatiboru, međutim ta ideja nije zaživela. Tek kasnije otvoren je ovde, na inicijativu preduzeća koje se bavilo proizvodnjom dzempera, jer Sirogojno je bilo selo za koje je tada znao ceo svet", rekla je za Rinu Svetlana Đaldović, direktorka Muzeja na otvorenom Staro selo Sirogojno.

U okviru jedinstvene postavke nalaze se dva seoska domaćinstva i 50 autentičnih objekata koji svedoče o načinu graditeljstva, ali i o načinu života sprskog seljaka. Pored specifične dinarske brvnare, pokrivene šindrom, na osunčani proplanak smešteni su i svi pomoćni objekti koji su se tad koristili, tako da Sirogojno i dalje čuva sve tajne naših predaka.

Foto: RINA

"Tadašnje porodice brojale su i do 30 članova, pa se domaćinstva sastoje iz niza objekata koja su im pomagala u svakodnvenom funkcionisanju. U kući su postojale dve prostorije, sa ognjištem u sredini. Oko njega su se uveče svi okupljali. Postojala su dvoja vrata, istočna i zapadna, sa simboličkim značenjem. Sve što je bilo dobro ulazilo je na istočna, a sve što je loše izlazilo je na zapadna. U kući se nalaze i atentilni predmeti iz tog perioda, poput kolevke za bebu i posuđa", otkriva ona.

Skoro sav život nekadašnjoh Srba bio je smešten u porodičnom dvorištu, pa se tu nalze ambari, tor, salaš, kaca za pečenje rakije, pekar u kom su pekli hleb i mlekar gde su domaćice pravile sir i kajmak. Ovo jedistveno selo godišnje poseti oko 50.000 gostiju što je fantastična cifra, imajući u vidu da se u Sirogjno ne dolazi usput, nego sa namerom.

Foto: RINA

"Dobar deo posetilaca čine gosti iz inostranstva, Amerikanci, Rusi i Francuzi. Oni se oduševljaju onim što ovde vide, jer se prvi put susreću sa tim stvarima. Brojni su i naši ljudi koji su odrastali na selu, ali su otišli u svet i kad se podsete kako je to izgledalo nekad, vrlo često su prisutne suze i jake emocije. Ove godine, usled korona virusa očekujemo da će najviše posetilaca biti iz naše zemlje", izjavila je direktorka muzeja na otvorenom.

Foto: RINA

U drugom domaćinstvu koje se nalazi u sklopu muzeja, objekti su privedeni nameni i služe za realizaciju muzejskih programa. Nezaobilazni su i krčma i konaci, ali i grnačarska , kačerska radionic, sve kako je bilo i radilo se nekad.

Foto: RINA