Neverovatna berba: Televizija je emitovala ovaj prilog 1. aprila i svi su se upecali VIDEO

Prilog je ostao zapamćen kao najveća prvoaprilska šala svih vremena u Britaniji. Decenijama kasnije, CNN je proglasio ovu emisiju za "najveću podvalu koju je ikada napravila jedna ugledna medijska kuća".

Te davne 1957. godine BBC je objavio prvoaprilsku šalu o tome kako Švajcarci vrše berbu špageta sa drveta! Rekordni prinos objašnjavao se toplom zimom. Prilog je govorio o tome kako je konačno iskorenjena štetočina koja "napada špagete i zove se špagetni žižak", piše Istorijski zabavnik.

Sledilo je i objašnjenje kako su sve špagete jednake dužine nakon mnogih generacija brižljivog gajenja drveća špageta i kako je to u Švajcarskoj mali porodični posao za razliku od ogromnih plantaža špageta u Italiji. Priču je osmislio kamerman "Panorame" Čarls de Jeger, prisećajući se kako su nastavnici u njegovoj školi u Austriji zavitlavali njegove školske drugove da su toliko glupi da bi poverovali ako bi im neko rekao da špagete rastu na drvetu.

Da bi prilog bio što uverljiviji, tekst je čitao ugledni televizijski voditelj Ričard Dimblbi.

U vreme emitovanja, italijanska kuhinja je u Britaniji bila prava retkost. O njoj su znali nešto više samo oni koji su putovali ili ratovali po Italiji koju deceniju ranije. Špageti su za Britance bili neobična hrana, koju su poznavali uglavnom kao konzervirani, egzotični delikates sa paradajz sosom, navodi Istorijski zabavnik. Ovo je doprinelo tome da gledaoce nije bilo teško ubediti da se radi o biljci, a ne o testenini koja se pravi od brašna.

Neposredno nakon ovog priloga, telefoni BBC-ja nisu prestajali da zvone satima. Procenjuje se da je program pratilo oko osam miliona gledalaca, pa su usledile stotine telefonskih poziva sa različitim motivima – od ljudi koji su mislili da su novinari BBC-ja, blago rečeno, "budale", do onih koje je zanimalo gde mogu da pronađu sadnice i poznu da gaje špagete.

Ovi drugi dobili su odgovor da "zasade struk špageta u konzervu paradajz sosa i nadaju se najboljem", zaključuje Istorijski zabavnik.