Sećanja Titovog ličnog kuvara: Radnicima kupovao novogodišnje poklone

"Galeb, Plavi voz, predsednički avion Daglas, Bela vila na Brijunima, Pantovčak, Užička 15, Igalo, Moskva, Mongolija, pa čak i Severna Koreja. Gde god je Tito putovao, sa njim je išao i njegov lični kuvar - Ivan Molnar."

Tako Večernji list započinje intervju sa jednim od kuvara Josipa Broza Tita, koji je podelio svoja brojna iskustva.

"Kuvao sam za Starog, kako smo ga zvali, od 1973. do 1980. godine. Sve, od doručka do večere. Za njega, Jovanku i njihove goste. Svaki dan. Nisam radio sam, naravno. U kabinetu su bili još i Slovenac Lilijan Gabrijel i Marija Petrović. Bio sam tada mnogo mlađi od njih, ali sam imao priliku da učim. Taj Slovenac je radio na brodu kraljice Elizabete pre Drugog svetskog rata", priseća se Molnar.

On je objasnio i da je na Brione otišao na praksu, kao jedan od najboljih učenika Ugostiteljske škole u Zagrebu, da je tamo sretao Krležu i Koču Popovića i da je nakon toga zadržan kao deo Titovog kabineta.

"Tito je živeo u Užičkoj 15, to je bilo privatno. Prijemi su bili organizovani u Palati federacija, Starom dvoru, Novom dvoru, Plavom vozu, na Galebu, u avionu i svuda smo išli sa njim. U avionu je kuhinja bila minijaturna, jedva bih se u njoj okrenuo. Više nam je služila da odložimo hranu koju nosimo na put, a među tom hranom uvek je bila pršuta. Uvek smo nosili naše proizvode, naše meso", prepričava Titov kuvar.

Foto: Gettyimages

Molnar je govorio i o tome da Tito nikada nije imao ljude koji probaju hranu za njega i da je nakon što bi spremio jelo i sam probao kakvog je ukusa. Naglasio je da nikada nije bilo velikog pritiska na njih.

"Jednom se dogodilo samo da nismo poslužili ručak za sve te godine. Stari je uvek ručao u 13 časova, a tada u Plavom vozu nismo postavili na vreme. Imali smo problem sa rernom. On je sačekao pet minuta i otišao. Uplašio sam se jako. Međutim, nije nam nikada pomenuo to. Taj je trenutak Tihomir Vilović, ađutant vrhovnog komandanta, uskočio i – spasio stvar. Objasnio je da je pećnica u kvaru."

Otkrio je Molnar i da je Tito za doručak najčešće jeo pileću džigericu u slanini, kao i da je voleo specijalitete od jezika. Pio je roze koji je sam pravio na Brionima, a od piva je konzumirao samo "Pilsner Urquell", koje se pravi u Plzenju.

Foto: Gettyimages

Molnar kaže da se "Tito prema njima odnosio fantastično".

"Evo, na primer, čekali smo njegovu poslednju Novu godinu, doček 1980. bio je u Karađorđevu. I nešto posle ponoći, on bi ušao u kuhinju i svima nam čestitao. Poklonio bi nam svaki puta nešto, kravatu, medaljon, sat...Pokloni su bili simbolični. Recimo, medaljon s njegovim likom. Ali, sećam se kako je Ivo Gerica, kuvar koji je s Titom bio od 1943. godine, za nagradu dobio skupocen sat", kaže on.

Pored mnogih pravila i navika koje je imao, Tito je znao da poremeti proceduru.

"Dešavalo se ponekad da dođe ujutru u kuhinju i da kaže - dečki, dajte da si sam spečem jaja. Naravno, dopuštali smo mu. Znali smo da ga kuvanje opušta", zaključio je Molnar.