Tri mesta prazno, pa Švedska, pa svi ostali

Srbija, kao i ostale zemlje Zapadnog Balkana, nije obuhvaćena indeksom koji su napravili Novi klimatski institut (New Climate Institute), Klimatska akciona mreža (Climate Action Network) i nemačka organizacija Džermanvoč (Germanwatch).

Iz regiona je najbolje plasirana Hrvatska na 14. mestu. Slede Rumunija na 20, Grčka na 30, Bugarska na 40, Mađarska na 42. i Slovenija na 43. mestu.

Odmah iza Švedske se nalazi Maroko, koji je visoku poziciju zaradio povećanjem udela obnovljive energije.

Evropska unija se popela sa 21. na 16. mesto, dok je njena najveća privreda, Nemačka, pala s 22. na 27. mesto zbog oslanjanja na lignit, koji predstavlja značajan izvor gasova s efektom staklene bašte.

SAD su pale s 56. na 59. mesto čime se, po navodima u izveštaju, nastavlja trend posle povlačenja te zemlje iz Pariskog klimatskog sporazuma. Odbijanje predsednika Donalda Trampa da prizna da su klimatske promene izazvane ljudskim aktivnostima, kao i ukidanje propisa usmerenih na smanjenje štetnih emisija, dovelo je do niske pozicije te zemlje.

Od obuhvaćenih zemalja, Saudijska Arabija se nalazi na poslednjem, 60. mestu, zbog emisija štetnih gasova, načina upotrebe energije, procenta obnovljive energije, kao i po pitanju klimatske politike, s obzirom na negativnu ulogu u međunarodnim pregovorima o klimi.