Kako je srpski dečak kralj "izdao" Dražu i priklonio se Brozu?

I vlade u Londonu u kojima je Draža Mihailović bio ministar vojni i sam kralj nastojali su da konkretnim i simboličkim potezima poboljšaju Mihailovićev položaj. Trifunovićeva vlada je osmislila „Plan za oslobođenje zemlje", koji je predviđao da se okupe jugoslovenski zarobljenici, a da se na čelo postavi „Vojska van otadžbine" - odnosno 1.200 vojnika i oficira Jugoslovenske vojske koji su se od aprila 1941. nalazili na Bliskom istoku. Ta vojska trebalo je da se iskrca kod Splita i spoji sa snagama Jugoslovenske vojske u otadžbini.

O odanosti kralja Petra Drugog generalu Mihailoviću svedoči njegov pokušaj da avionom iz Egipta prodre do teritorije koju je nadzirao Mihailović. Kralj je postao svestan toga da su Britanci napustili Mihailovića posle razgovora u Kairu s premijerom Čerčilom, i britanskim predstavnicima kod Josipa Broza Ficrojem Maklinom i Dikinom u decembru 1943. godine, prenosi Nedeljnik.

Kralj Petar II/Foto: Getty

Zato je planirao da početkom 1944. odleti u Srbiju bez znanja Engleza, i protivno njihovim planovima. Potporučnik Slobodan Ninković trebalo je da prvi stigne do Mihailovića sa šifrovanom porukom od kralja Petra, ali on nikada nije uspeo da stigne do generala, i kraljeva akcija je propala. Ta ideja nije bila nova. I ranije je kralj Petar zvanično tražio od Britanaca da bude spušten padobranom na Mihailovićevo područje, ali je britanska vlada odbila taj zahtev.

Kralj Petar Drugi je posle ponovljenih i rastućih pritisaka britanskih vlasti koji su počeli još decembra 1943, na kraju bio prinuđen da napravi kompromis, posle upozorenja Britanaca da će njegova politika podrške Mihailoviću izazvati građanski rat i navesti Crvenu armiju da fizički uništi Mihailovića. Najpre je kralj 24. avgusta potpisao ukaz kojim je stavljen van snage ukaz o postavljenju generala Mihailovića za načelnika štaba Vrhovne komande. Posle toga Britanci su kralju postavili još teži zahtev. Još od obrazovanja Šubašićeve vlade vršen je pritisak na kralja Petra da izjavom podrži Narodnooslobodilački pokret. Kralj je više puta odbio taj predlog i na kraju ga je prihvatio pod prinudom i sa osećanjem „da izneveravam najbolje prijatelje i da potpuno priznajem grupu koja je suprotstavljena monarhiji i svim demokratskim načelima". U govoru koji je održao 12. septembra u 20 časova preko Bi-Bi-Sija, on je rekao: „Dragi moji Srbi, Hrvati, Slovenci,

U ovim sudbonosnim i za Jugoslaviju velikim danima, kada pobedonosne armije Sovjetskog Saveza stoje na našoj granici sa jedne strane, a američke i britanske s druge strane, kada je dan naše slobode u punom svanuću, pozivam sve Srbe, Hrvate i Slovence, da se ujedine i pristupe Narodno Oslobodilačkoj vojsci pod Maršalom Titom. Sa mojim punim znanjem i odobrenjem Kraljevska vlada dr Ivana Šubašića zaključila je važne i korisne sporazume sa tom našom narodnom vojskom, koja je jednodušno priznata, podržavana i pomagana od naših velikih Saveznika, Velike Britanije, Sovjetskog Saveza i Sjedinjenih Država Amerike...

Svi oni koji se oslanjaju na neprijatelja protiv interesa vlastitog naroda i njegove budućnosti, i koji se ne bi odazvali ovom pozivu, neće uspeti da se oslobode izdajničkog žiga ni pred narodom, ni pred istorijom. Ovom mojom porukom vama, odlučno osuđujem zloupotrebu imena Kralja i autoriteta Krune, kojom se pokušalo opravdati saradnju sa neprijateljem i izazvati razdor među borbenim narodom u najtežim časovima njegove istorije, koristeći time samo neprijatelju."

Ovaj proglas kralj je završio uzvikom: „Živela naša velika, slobodna, federalna Jugoslavija", čime je priznao i federalno uređenje nove države.

Isto tako kralj je Josipa Broza nazvao maršalom, pa je time priznao jednu od odluka komunističke skupštine AVNOJ-a iz novembra 1943, ne vodeći računa o tome da je jedna od njih i zabrana njegovog povratka u zemlju...