Oslabile struje u Severnom Atlantiku. Šta su posledice?

Naučnici su proučavali severnoatlantsku meridijansku glavnu morsku struju u Atlantskom okeanu. Za nju je karakterističan tok tople, površinske vode na sever gde se hladi i nakon obrtaja na dalekom severu, pada na dno i teče ka jugu dubinom Atlantskog oceana. Struja nosi toplu površinsku vodu prema Arktiku, a duboku hladnu vodu prema ekvatoru.

Direktna posledica globalnog otopljavanja

Istraživanje su vodili dr. Christelle Not i Benoit Thibodeau iz Department of Earth Sciences i Swire Institute of Marine Science, fakulteta u Hong Kongu. Smatra se da je ova pojava direktna posledica globalnog otopljavanja i povezana sa otapanjem grenlandskog ledenog pokrova. Slabija ciruklacija u Severnom Atlantiku može dovesti do dubokih promena na oba kopna ali i promene letnjih monsunskih kiša afričkog i azijskog područja.

Struja ima važnu ulogu u regulaciji globalne klime, a naučnici se trude da nađu sigurne pokazatelje njene jačine u prošlosti. Otkriće nove, slabije jačine struje poboljšaće naše razumevanje i pomoći nam da bolje shvatimo potencijalnu budućnost u svetlu globalnog otopljenja. Istraživački tim je takođe pronašao slabije strujanje u periodu koje zovemo malo ledeno doba, između 1600. i 1850.godine.

Malo ledeno doba se desilo između 1300. i 1850. godine. Postojale su dve faze, prva koja je počela 1290.godine i nastavila se do kasne 1400. Zatim nastupa lagano topliji period, nakon kog se stanje značajno pogoršalo, i nastupio je najhladniji period između 1645. i 1715.godine. Tekom faze malog ledenog doba postoje indikacije da su prosečne zimske temperature u Evropi i Severnoj Americi bile dva stepena niže nego danas. Baltičko more se smrzlo kao i puno reka i jezera Evrope. Zime su bile jako hladne, leta sveža i kišna. Ovakvi vremenski uslovi doveli su do pada prinosa useva, gladi i pada populacije zbog siromaštva i gladi.

Da li se ponavlja malo ledeno doba?

Iako se ovo ne proglašava trendom ovog veka, severnoatlantska struja bi mogla da signalizira da se radi o periodu karakterističnom slabijim strujanjem okeana što smanjuje dotok toplote Evropi i doprinosi niskim temepraturama.

“Da bi bili sigurni da li se ponavlja malo ledeno doba, jer instrumentalna merenja prošlosti više nisu moguća, moramo provesti više analiza kako bismo potvrdili ovu pretpostavku”, kaže dr. Not. Studija je objavljena u prestižnom časopisu Geophysical Research Letters.

Za procenu temperatura u prošlosti, naučnici su koristili mikrofosile nađene u sedimentnom jezgru. Sedimentno jezgro se koristilo i u Laurentijevom kanalu, na obalama Kanade gde se sreću dve važne struje. Snaga struja kontroliše temeperaturu vode što podrazumeva da je temperatura rekonstruisana iz ovog jezgra indikativna za Severnoatlantsku cirkulaciju.