Koliko zapravo lica možemo da prepoznamo?

Iako su ljudi veći deo svoje istorije živeli u malim društvenim grupama, to se poslednjih vekova znatno promenilo.

Naučnici sa univerziteta u Jorku istraživanjem su otkrili da ljudske sposobnosti prepoznavanja omogućavaju procesuiranje na hiljade lica koje susrećemo u modernom društvenom okruženju ili ih viđamo na televiziji.

"Navikli smo svakog dana da po licima prepoznajemo prijatelje, kolege, poznate ličnosti i mnoge druge", kaže psiholog Rob Dženkins s jorškog univerziteta.

"Ali, niko do sada nije ustanovio koliko zapravo lica znamo”.

Zato su on i njegove kolege zatražili učesnike studije da popišu što je moguće više lica iz svojih privatnih života.

Zatim su napravili isto s osobama koje prepoznaju, ali lično ne poznaju.

Potom su im prikazane hiljade fotografija slavnih osoba i morali su da odgovore koje prepoznaju.

Raspon u broju lica kojih su učesnici uspeli da se prisete ili ih prepoznaju bio je veliki, otprilike od hiljadu do deset hiljada.

"To znači da prosečna osoba prepoznaje oko 5.000 lica", kazao je Dženkins. "Čini se da nam isti mentalni aparat kojim prepoznajemo desetine ljudi omogućuje da ih prepoznamo hiljade".

Naučnici smatraju da bi ta brojka, polazište za prvi ljudski "facijalni vokabular", mogla da pomogne u razvoju softvera za prepoznavanje lica kakvi se sve više koriste na aerodromima i pri istragama zločina. Naučnicima bi ovo istraživanje moglo da pomogne i da bolje razumeju slučajeve zamene identiteta.

Dženkins kaže da nije nemoguće da neki ljudi mogu da nauče kako da upamte i prepoznaju neograničen broj lica, pod uslovom da imaju dovoljno prakse. Kao argument pritom naglašava da mozak ima gotovo neograničen kapacitet za učenje reči i jezika. Ograničenja u tom smislu predstavljaju samo učenje, praksa i motivacija.

Raspon broja lica koje su učesnici istraživanja uspeli da prepoznaju daleko nadmašuje evolucijske potrebe, jer su ljudi hiljadama godina upoznali jedva nekoliko desetina osoba u svojim životima.

Dženkins kaže da nije jasno zašto smo razvili tu sposobnost. "Možda je to još jedan slučaj preterivanja kakve često vidimo u prirodi".

"Otrov nekih pauka može ubiti konja iako pauk nema potrebu da ga pojede", objasnio je.

Istraživanje je objavljeno u časopisu "Zbornik radova Kraljevskog društva B" (Proceedings of the Royal Society B).