Rojters o sarkofazima u Srbiji koji su "nadmašili sva očekivanja"

Na području ovog starog rimskog grada u Srbiji arheolozi su pronašli netaknute sarkofage sa dva skeleta, ispunjene zlatom i srebrom, izvestio je Rojters.

Arheološko nalazište Viminacijum koje se nalazi u blizini Starog Kostolca, na oko 70 kilometara istočno od Beograda, bilo je rimski vojni logor i prestonica rimske provincije Gornje Mezije, koji je nastao u prvom veku, objašnjava agencija.

U tekstu se navodi da je Viminacijum imao hipodrom, tvrđave, trg, palate, hramove, amfiteatar, akvadukte, kupatila i radionice.

Stručnjak arheološkog tima Ilija Mikić izjavio je za Rojters da su u Viminacijumu ovog puta otkriveni skelet jednog visokog čoveka srednjih godina i sitne mlade žene.

Osim toga, kako prenosi Rojters, otkrivene su tri bočice parfema, a žena je imala zlatne minđuše i ogrlicu, srebrno ogledalo i nekoliko skupocenih ukosnica, dok su pored skeleta muškarca pronađeni srebrna kopča za pojas i cipele.

"Prema nalazištima iz grobnica, možemo da zaključimo da su ove dve osobe sigurno pripadale društvenom sloju visokog ranga", rekao je Mikić.

VIDEO: Grobnica u Viminacijumu otvorena pred kamerama RTS-ahttps://t.co/B29xzbl78U pic.twitter.com/GKYWYvYIEJ

— RTS_Magazin (@RTS_Magazin) May 10, 2018

Britanska agencija navodi da je direktor Arheološkog instituta u Beogradu i rukovodilac projekta Viminacijum Miomir Korać naglasio da su grobnice starih rimskih naseljenika veoma retke izvan modernih gradova poput Londona, Milana, Budimpešte i Beograda.

"Samo je Viminacijum sa svojih 450 hektara površine otvoreno područje za istraživanje i siguran sam da će ono doneti neizmeran kvalitet informacija", rekao je Korać britanskoj agenciji.

Korać je takođe rekao da je, prema navodima istoričara, na tom mestu moglo da živi do 40.000 ljudi, a da je do sada, samo četiri odsto tog nalazišta istraženo.

Rojters napominje da su od kako su iskopavanja počela 1882, arheolozi u Viminacijumu otkrili desetine hiljada artefakata, među kojima zlatne pločice sa ugraviranim rimskim magijskim simbolima, skulpture od žada i mermera, keramiku, mozaike i freske, zajedno sa 14.000 grobnica.

Nakon što su ga Huni u petom veku uništili, Viminacijum je kasnije ponovo izgradio rimski car Justinijan I, piše Rojters i dodaje da su ga u šestom veku podigli i uništili Sloveni.

Od tada su sarkofazi kroz vekove istrajavali uprkos pljačkanjima, oranju i oruđima u rudniku koji se nalazi u blizini, navodi britanska agencija.