Policija će moći da čita sećanja žrtava nakon ubistva?

Do tog fascinantnog otkrića došli su istraživači sa Hebrejskog univerziteta u Jerusalimu koji navode da bi ovi genetski markeri mogli da budu korišćeni za "otključavanje" sećanja nakon što osoba premine, piše Dejli mejl.

"U pitanju je fascinantan pristup, mada biste morali da stignete na mesto zločina vrlo brzo, s obzirom na to da proteini počinju da se razlažu nekoliko minuta nakon smrti", izjavio je doktor Kli Varburton sa Univerziteta u Bristolu za "Nju sajentist".

"Ova metoda vam verovatno ne bi pružila više informacija od dobrog forenzičara, ali ne bih bio iznenađen ako bi se snimio film o tome", dodao je Varburton.

Naučnici su želei da otkriju kako mozak skladišti sećanja u novim vezama između neurona.

Poznato je da se ovaj proces odvija tako što mozak koristi nove proteine, koje kontrolišu geni.

Istraživači su ustanovili da različita iskustva stvaraju različite promene u genskoj aktivnosti u mozgovima miševa.

Da bi to potvrdili, naučnici su podvrgli laboratorisjke miševe različitim pozivitnim i negativnim iskustvima, poput davanja poslastice, elektrošokova, male količine kokaina i namernog razboljevanja.

Miševi bi sat vremena nakon toga bili uspavani, a tim bi zatim proučavao ekspresiju gena u sedam različitih oblasti mozga za koje se zna da se koriste prilikom formiranja memorije, uključujući hipokampus i amigdalu.

Naučnici su samo na osnovu proučavanja mozgova miševa i njihove genske ekspresije mogli da kažu koja grupa je bila povrgnuta kom tretmanu.

Štaviše, razlika je bila toliko jasna, da su pogađanja naučnika bila tačna u više od 90 odsto slučajeva.

Ustanovljeno je da životinje skladište "dobra" i "loša" sećanja na različite načine, ali da između njih postoje generalne sličnosti.

Čini se da genska aktivnost dostiže vrhunac sat vremena nakon formiranja memorije.

Uprkos tome što je istraživanje bilo uspešno samo na miševima, istraživači se nadaju da će moći da primene istu tehniku na živim životinjama i, eventualno, ljudima.