Nakon ovog saznanja potraga za vanzemaljcima postaje mnogo lakša

“Ipak, ne želimo da sva jaja položimo u istu korpu“, kaže autor studije Univerziteta Vašington u Sijetlu Džošua Krisansen-Toton – “Čak i da postoji život negde u svemiru, nemamo pojma da li je to biti život koji čini kiseonik. Biohemija proizvodnje kiseonika je veoma kompleksna i može biti prilično retka“

Stoga su on i njegove kolege proširili vidike, proučavajući istoriju Zemlje kako bi identifikovali kombinacije gasova koji bi, ako ih zajedno posmatraju bili jak dokaz života. Došli su do dobrog kandidata: metana (CH4) i ugljen-dioksida (CO2), bez značajnog udela ugljen-monoksida (CO).

Kao što pokazuju njihove hemijske formule metan i ugljen-dioksid su vrlo različiti molekuli. Njihova zajednička pojava ukazuje na „atmosfersku neravnotežu“ – termin koji astrobiologe prilično uzbuđuje.

“Dakle, imate ekstremne nivoe oksidacije i teško je to učiniti kroz nebiološke procese bez stvaranja ugljen-monoksida koji je posrednik. Na primer, planete sa vulkanima koji izbacuju ugljen-dioksid i metan takođe će imati tendenciju da izduvaju ugljen-monoksid“, kaže on.

Osim toga, mnogi mikrobi ovde na Zemlju su „pohlepni“ za ugljen-monoksidom.

Traženje jedinjenja u neravnoteži nije nova teorija. Na primer, drugi astrobiolozi su sugerisali da kombinacije metana i kiseonika u atmosferi egzoplaneta predstavljaju snažan znak života.

Nova studija pak, pomaže da se istraživačima prošire vidici da osim kiseonika, koji nije postojao u većem delu istorije naše planete – kiseonik je počeo da se gradi tek 2,5 milijardi godina od nastanka planete - svoju potragu fokusiraju na nešto drugo.

“Ono što je uzbudljivo jeste to da je naš predlog izvodljiv i može dovesti do istorijskog otkrića vanzemaljske biosfere u ne tako dalekoj budućnosti“, kaže koautor studije Dejvid Katling.