Arktik postaje gasna komora

Eksperti Tomskog politehničkog univerziteta otkrili su da je u blizini obale Rusije na Ledenom okeanu znatno porastao proces topljenja podvodnog večnog leda, saopštila je pres-služba Univerziteta.

Sam po sebi, proces topljenja podvodnog večnog leda, kako tvrde naučnici, potpuno je bezopasan. Međutim, dalji prirodni mehanizmi koje on može za sobom da povuče, apriori su smrtonosni za ceo život u okolini: na površinu bi mogle da se popnu ogromne rezerve smrtonosnog gasa metana.

Ove uznemirujuće nalaze naučnika potvrđuju i podaci koje su prikupili tokom arktičke ekspedicije sprovedene 2016. godine, zajedno sa naučnicima sa Pacifičkog okeanološkog instituta, Instituta za okeanologiju i Instituta za atmosfersku fiziku.

Najnoviji podaci o stanju podvodnog večitog leda bazirani su na činjenici da je njen osnovni deo u oblasti priobalja Istočnog Arktika čitav, što isključuje mogućnost destabilizacije hidrata metana koji se nalaze ispod njega.

Foto: Thinkstock

Međutim, nedavna merenja su pokazala da se topljenje večitog leda dešava mnogo brže, brzinom do 18 centimetara godišnje. A to već garantuje formiranje kanala za izlazak gasa na površinu.

"Izgledi su razočaravajući. Zbog toga što deo mehurastog toka metana iz sedimenata u vodi na morima Istočnog Arktika može da varira od nekoliko miligrama do desetine i stotine grama po kvadratnom metru na dan. A to već dva do četiri puta prevazilazi osnovne koncentracije izmerene na našoj planeti“, objašnjava profesor sa katedre geologije i mineroloških istraživanja Tomskog univerziteta Natalija Šahova.

Oslobađanju metana na površinu pomaže ne samo topljenje večnog leda već i veliki broj spoljnih faktora. Grebeni leda i ledene sante koji se haotično kreću u plitkoj vodi imaju neku vrstu "efekta pluga" i formiraju na dnu brazde dubine do šest metara i dužine nekoliko stotina kilometara. I ove brazde na nekim mestima dostižu nivo naslaga metana.

Tomski naučnici se, objavljivanjem alarmantnih činjenica, nadaju da će rezultati istraživanja pomoći i biti iskorišćeni za bezbednije bušenje arktičkog priobalja prilikom proizvodnje ugljovodonika, jer omogućavaju predviđanje verovatnoće masivnog izbacivanja metana. A takvi slučajevi su se već desili u Pečorskom moru, moreuzu Laptev i Istočnom sibirskom moru.