瓦尔特保卫萨拉热窝 - legenda ovde, mit tamo

Živojinovićeva zvezdana karijera je doživela vrtoglavi uspon van granica Balkana sredinom sedamdesetih, kada je snimio film "Valter brani Sarajevo".

Novi hit reditelja Hajrudina Šibe Krvavca distribuiran je u 60 zemalja, a najveći uspeh je zabeležio u Kini gde je odmah postao najpopularniji strani film cele decenije, a opstao je na tom mestu i u decenijama koje su dolazile.

I sedamdesete i SFRJ su bile nešto drugo u odnosu na ovo danas, pa se i pre premijere znalo da jedan ratni film sa ovih prostora može da bude zapažen širom sveta. Ipak, uspeh se očekivao u drugim krajevima.

Krvavčevi prethodni filmovi "Diverzant" i "Most" su prošli dobro u inostranstvu, a kako je nakon premijere "Valtera" u Skenderiji pisao zagrebački "Studio", novi film su "filipinski trgovci otkupili, a da ga nisu bili ni pogledali - bilo im je dovoljno da je režiser Hajrudin Krvavac i da je tema akciona".

"Koliko sam čuo, 'Valter' na svom kontu ima oko 80.000 dolara", pisao je tada jedan od najčuvenijih novinara SFRJ Pero Zlatar.

Nije poznato koliko je "Valter" zaradio u Kini, niti do čijih sve džepova je taj novac stigao, ali mu je legendarni status u zemlji obezbedio titulu jednog od najgledanijih ratnih filmova u istoriji.

Film o borbi "dobrog momka" protiv zla, o herojstvu i pravdi, nastao je po stvarnom liku Vladimiru Periću, a legendu o njemu je dosad odgledalo više milijardi ljudi širom sveta - kako na velikim tako i na malim ekranima.

"Oko 1,3 milijarde ljudi živi danas u Kini, a bar polovina ih je gledalo 'Valtera'. Naš cilj je da probudimo mladu generaciju novim 'Valterom', baš kao što je stari 'Valter' budio nas", rekao je Bing Sijang, direktor kompanije "Čajna star medija", koja je najavila snimanje rimejka.

U Srbiji je pre nekoliko godina snimljen i dokumentarni film "Valter - Mit. Legenda. Heroj", koji se bavi ovim fenomenom, a u Šangaju je postavljena i predstava koju je režirao Haris Pašović, a u kojoj glume zvezde šangajskog teatra.

Kineska nacionalna televizija u svojim serijalima filmskih klasika uvek emituje "Valtera", a film na sajtu Douban.com ima ocenu 8,6 i nalazi se na listi 50 najbolje ocenjenih ratnih filmova svih vremena - u društvu filmova Šindlerova lista, Prohujalo s vihorom, Andergraund, Das Boot, Veliki diktator, Spasavanje redova Rajana, Hrabro srce, Most, Kazablanka...

"Pored izuzetne dinamike i izvrsnih trik-scena po kojima Valter može da se uvrsti čak i u seriju filmskih egzibicija u stilu Džemsa Bonda i Mata Helma, neophodno je istaći majstorstvo kojim su naši glumci ostvarili svoje uloge kao i izvanredno funkcionalnu muziku maestra Bojana Adamači, koja po svemu može da se uporedi sa muzikom u 'Patonu', generalu od čelika, koja je prošle godine nagrađeno 'Oskarom'", piše u izveštaju sa sarajevske premijere.

"Valter" nije dobio zlatnu statuu, ali zato jeste mesto na redovnom repertoaru kineskog nacionalnog orkestra za filmsku muziku , koja i dan danas na koncertima širom zemlje i sveta svira muziku iz Valtera.

Naslovna numera je doživela i obradu 2011. godine, kada je, doduše uz reči na kineskom, smeštena na špicu kineske istorijska špijunsko-ratna serije "By the gun".

"Valter" je vremenom postao pravi brend u Kini, a prosto je neverovatno da se pivo "Valter" od pre neku godinu pravi tamo, a ne u nekoj od zemalja bivše Jugoslavije.

Takođe, replike iz filma su odavno postale deo života u Kini - ako je "Ovaj grad, to je Valter" poruka koja je izazivala aplauze u salama u Jugoslaviji, u Kini čuveno "Vazduh trepti kao da nebo gori, sprema se oluja" nosi kultni status, ako ne među mlađima koji ocenjuju filmove na internetu, onda svakako među starijim Kinezima.

"Ljudi u Kini koji su stariji od 50 godina, replike iz ovog ratnog filma iz Jugoslavije znaju napamet", piše u tekstu o "Valteru" list "Čajna dejli". Razlog za to jeste činjenica da je "Valter" jedan od prvih stranih filmova koji su prikazivani u Kini tokom kulturne revolucije od 1966. do 1976. godine i da je zajedno sa "Mostom" film "otvorio horiznote kineskoj publici, željnoj saznanja o spoljnom svetu".

Kako su rekli za "Čajna dejli" filmski radnici u Kini, scenario na kome su radili i Momo Kapor i Đorđe Lebović opisuje čoveka onakvim kakav on zaista jeste.

"Kina je takođe snimala mnogo revolucionarnih filmova, ali im je nedostajalo to što nisu prikazivali ljudskost. Stari filmovi iz Jugoslavije su prikazivali i konfliktnost ljudske prirode, ujedno naglašavajući snažan patriotizam", rekao je kineski scenarista Vang Sidong.

Vang je rekao da su jugoslovenski filmovi zbog socijalizma delili estetiku sa onim što se moglo videti u Kini.

"Nakon raskola između Kine i SSSR, samo su Rumunija, Jugoslavija i Albanija izvozile filmove u Kinu. Ti filmovi su obično završavali u rukama profesionalaca kao referenca. Međutim, Valter i Most su prikazani i običnoj publici", rekao je Vang Jao, kritičar i član Filmske akademije u Pekingu, koji ističe da je danas Emir Kusturica najpopularniji filmski umetnik u Kini iz cele Istočne Evrope.

Da priče o popularnosti "Valtera" i Bate Živojinovića nisu samo prenaglašena medijska izmišljanja, često podsećaju kineski zvaničnici, kada posete Sarajevo ili Beograd.

Iako izjave ovdašnjih političara o tome "kako Valter povezuje dva naroda" ponekad mogu da deluju isprazno, ipak dobijaju na težini kada se zna da stižu i sa druge strane.