Zašto večeras pomeramo kazaljke na časovniku?

Ideja promene računanja vremena zasniva se na efikasnijem korišćenju dnevnog svetla.

Na primer, u januaru sunce izlazi oko osam časova dok u julu već oko pet. Zimi zalazi oko 16 časova dok je leti vidljivo i posle 21h. S druge strane, ljudi svoje aktivnosti uglavnom započinju i isto vreme, oko sedam časova, pa bi to značilo da leti „gube" skoro dva sata dnevne svetlosti. U vreme kada se većina poslova obavljala “pod vedrim nebom”, ovo je bilo veoma važno.

Iako se zimsko računanje vremena zvanično primenjuje od pre jednog veka, ideja je postojala mnogo ranije. Drevne civilizacije prilagođavale s svoje obaveze prema izlasku i zalasku sunca, pa su na primer rimljani koristili drugačije vodene časovnike za različite mesece u godini.

Pronalazač Bendžamin Frenklin i novozelanski entomolog Džordž Vernon Hadson su ranije predlagali da se uvede zimsko računanje vremena, ali je najveći doprinos ipak imao britanski graditelj Vilijam Vilet. On je 1905. predložio da se svake nedelje u aprilu kazaljke na časovnicima pomeraju za po 20 minuta unapred, a zatim vrate unazad tokom četiri nedelje u septembru. Viletov plan privukao je pažnju poslanika Roberta Pirsa, koji je taj predlog izneo pred Donjim domom britanske skupštine u februaru 1908.

Ideji su se protivili mnogi, pa zakon tada nije usvojen, a Vilet je umro 1915. ne dočekavši da njegova ideja zaživi.

Prva evropska država koja je počela da primenjuje zimsko računanje vremena bila je Nemačka, koja je kazaljke prvi put pomerila sa 23 h na ponoć 30. aprila 1916. Ideja je bila da se smanji upotreba veštačkog osvetljenja kako bi se štedelo gorivo potrebno za ratne snage tokom Prvog svetskog rata.

Isto je ubrzo učinila i Britanija i mnoge druge zemlje.

Srbija je počela da koristi letnje računanje vremena prvi put 27. 3. 1983. Od 1995. godine kazaljke na satovima su se pomerale unazad u poslednjoj nedelji septembra i to na osnovu odluka koje je donosila Vlada. Kasnije je donet zakon kojim je računanje vremena usklađeno sa Evropskom unijom.

Danas na svetu čak 110 od 192 države koristi ovaj sistem. Početkom 2011. godine, tadašnji predsednik Rusije Dmitrij Medvedev početkom doneo je odluku da u toj zemlji ukine pomeranje časovnika. Rusija je tako 27. marta te godine poslednji put zauvek ostavši u „letnjem" vremenu. Time se Rusija pridružila Islandu, koji je do sada bio jedina evropska zemlja koja ne pomera kazaljke.

Sistem se ne koristi ni u Kini, Japanu, Južnoj Koreji i širom afričkog kontinenta, gde ova mera nikad nije stekla širu popularnost.