Čovek koji hoće da vrati čovečanstvu ukus paradajza

Ovaj paradajz neće smekšati tokom prevoza, otporan je na većinu bolesti, a izuzetno rađa – daje i do 10 kg ploda po jednoj stabljici.

Međutim, u jednom aspektu je “Garden Gem” drugačiji od drugi paradajza kakve možete naći u supermarketu: on ima ukus.

Više od 500 degustatora koji sarađuju sa naučnicima Univerziteta u Floridi, proglasilo ga je za najbolji paradajz koji su ikad probali.

Međutim, nevolja je u tome što se ovaj “dragulj bašte” neće naći ni u jednom supermarketu – ni sad, ni nikad.

To nije zato što je ovaj paradajz genetski modifikovan – uzgajan je na isti način na koji su gajeni paradajzi u poslednjih 1.000 godina. To je zato što nikog nije briga za ukus paradajza.

Kada je reč o ukusu, industrija proizvodnje paradajza je potpuno digla ruke, a ni “Garden Gem” je neće naterati da se predomisle.

Priča o ovom paradajzu izuzetnog ukusa počela je 1989. kada je kompanija Monsanto zatražila od naučnika po imenu Heri Kli da iskoristi GMO tehnologiju, kako bi napravio paradajz koji sporije sazreva. Takav paradajz mogao bi da se bere kada je gotovo potpuno zreo, umesto zelen, a do dolaska na police supermarketa bio bi veoma ukusan.

Eksperiment je bio izuzetno uspešan: Kliov paradajz je sazrevao tri puta sporije. Ipak, ukus mu nije bio naročito lep. Ispostavilo se da problem ukusa nije ležao u činjenici da se paradajz bere pre nego što potpuno sazre.

Kli nije odustajao i 1995. se pridružio odeljenju za hortikulturu Univerziteta na Floridi i posvetio se otkrivanju misterije ukusa paradajza.

Tokom narednih 20 godina napravio je više od 200 sorti, koje su ocenjivale stotine degustatora i zatim ispunjavali upitnik od 63 pitanja o slatkoći, gorčini, kiselosti, intenzitetu ukusa...

Ispostavilo se da ukus koji ljudi vole potiče iz važnih nutrijenata poput esencijalnih amino kiselina karotenoida i omega 3 masti, što je dovelo do dodatnih istraživanja o povezanosti ukusa i nutricionizma.

Kada je konačno došao do svog “svetog grala”, ponudio je paradajz komercijalnim proizvođačima semena i oni su ga odbili. Čak je govorio na jednoj konferenciji uzgajivača paradajza, ali bez uspeha.

Onda mu je jedan industrijski uzgajivač rekao da je problem “Garden Gema” to što je “mali” – plod ima oko 50 grama, a to znači da zahteva više troškove radne snage.

S druge strane, tržište takozvanih “čeri” paradajza neprekidno cveta, pa njegov argument nije držao vodu.

Da li će se industrijska poljoprivreda ikad podići iznad prosečnosti? Kli veruje da hoće i ne odustaje od svoje potrage za “savršenim pardajzom”.

Trenutno radi na sorti koja “ima još bolji ukus od Garden Gema”, ali još ne otkriva o kakvom paradajzu je reč.