Srbi vole da pričaju o seksu ali ne i o polno prenosivim bolestima

U velikom delu Evrope preovladava ogromno neznanje o načinu prenošenja polnih bolesti, a jedan od razloga za takvo stanje je činjenica da nedovoljan broj ljudi govori o kontracepciji i seksu uopšte.

Dok se 52 odsto Britanaca izjasnilo da uglavnom ne razgovora o seksu, u Srbiji, Španiji i Poljskoj ljudi su mnogo otvoreniji prema ovoj temi: za samo 20 odsto ispitanika iz Srbije seks je i dalje tabu tema (u Španiji 21 odsto, u Poljskoj 22 odsto), nalazi su međunarodnog istraživanja.

Istraživanje je sprovedeno u 12 evropskih zemalja (među kojima je i Srbija) na više od 24.000 ispitanika.

Foto: GettyImages,Guang Niu / Staff

Istraživanje pokazuje da kada ljudi u Evropi govore o seksu, to se uglavnom odnosi na učestalost seksualnih odnosa (49 odsto) - Poljaci su posebno pričljivi u tom pogledu (62 odsto), a građani Srbije odmah za njima sa 61 odsto onih koji razgovaraju o učestalosti seksualnih odnosa.

Međutim, pokazalo se da su lična i bezbednost partnera od sekundarnog značaja za većinu ljudi u Evropi. Kada je reč o kontracepciji, čak 41 odsto Evropljana ne razgovara sa drugima o njoj. Srbija je ispod evropskog proseka, jer je svega 38 odsto ispitanika potvrdilo da razgovara na temu kontracepcije. Jasan je trend kod oba pola u ovoj oblasti: dok gotovo svaka druga žena u Evropi (48 odsto) razgovara o kontracepciji, samo oko jedne trećine (35 odsto) muškaraca čini to isto. Jedno od mogućih objašnjenja je da su žene i dalje češće zadužene za kontracepciju u odnosu na svoje partnere.

Tema koja se pokazala kao manje popularna od kontracepcije jesu seksualno-prenosive bolesti. Britanci su prilično tihi i na ovu temu (samo 16 odsto otvoreno priča), što je u skladu sa opštom slikom, jer se u Velikoj Britaniji najmanje razgovara o seksu u odnosu na ostale zemlje u Evropi. S druge strane, Španci su najotvoreniji o ovoj temi (40 odsto).

Foto:depositphotos/HayDmitriy

Zatvorenost i izbegavanje ovakvih tema mogu da imaju dalekosežne posledice na zdravlje stanovništva, jer dovode do većeg procenta inficiranih seksualno prenosivim bolestima, ali i do drugih povezanih bolesti.

Posebno uznemirujuće je to što je tek svaka peta osoba u Evropi svesna da može da se inficira seksualno prenosivim bolestima čak i poljupcem (22 odsto), dok je u Srbiji to saznanje na još nižem nivou (17 odsto).

Kada je reč o testiranju na polno prenosive bolesti, istraživanje je pokazalo da je samo 39 odsto Evropljana barem jednom u životu obavilo testiranje kod lekara, a svaki deseti se redovno testira.

Samci pridaju iznenađujuće mali značaj testiranju: 62 odsto izjavilo je da se nikada nije testiralo na seksualno prenosive bolesti. Svega 32 odsto ispitanika iz Srbije, opet ispod evropskog proseka, potvrdilo je da se makar jednom testiralo na polno prenosive bolesti.

U Evropi i dalje postoji velika potreba za obrazovanjem i otvorenim razgovorima o seksu i kontracepciji. Ipak, trend kod mlađe populacije je pozitivan: osobe između 18 i 34 godina starosti u svim zemljama manje su inhibirane kada je reč o seksu u odnosu na prosečnu populaciju (18 prema 30 odsto) i češće se testiraju za seksualno prenosive bolesti (45 prema 39 odsto).