U Gadafijevom haremu - priča otete devojčice

Libijski diktator prvi put je primetio Soraju kada je posetio njenu školu. Ubrzo potom, njegovi telohranitelji kidnapovali su je iz njenog rodnog grada. Ubrzo se pridružila mnogim drugim mladim devojkama koje su tokom godina bile zatočene.

„Vozili smo se neko vreme. Nisam imala osećaj o vremenu ali mi se činilo da je put trajao beskrajno. Napustili smo moj dom i išli smo kroz pustinju. Pogled sam usmerila pravo i nisam se usuđivala da progovorim niti da postavim neko pitanje.

I onda smo stigli u Sdadah, neku vrstu kampa. Tu je bilo postavljeno nekoliko šatora, još džipova i jedan luksuzan kamper. Primetila sam još devojaka iz moje škole u drugim džipovima.

Dok sam ulazila u kamper vozilo, celo moje telo se bunilo, kao da je pokušavalo da se suprotstavi situaciji u kojoj sam se našla. Stajala sam ispred Moamera Gadafija koji je sedeo u crvenoj fotelji za masažu, držeći daljinski od televizora u jednoj ruci.

Izgledao je poput kralja. Napravila sam korak napred kako bih mu poljubila ruku, koju je pružio prema meni bez prevelike zainteresovanosti.

Potom je upitao jednog od svojih ljudi gde su druge devojke. Izgledalo je kao da nisam u prostoriji. To je trajalo nekoliko minuta, nisam znala šta da radim sa sobom, a onda me je upitao odakle je mora porodica.

„Iz Ziltena“, odgovorila sam mu.

Njegovo lice je i dalje bilo bezizražajno. „Spremite je“, to je bilo jedino što je rekao. Potom je napustio sobu. Ubrzo potom su mi se pridružile dve druge devojke koje su izgledale znatno opuštenije. Gadafijeva asistentkinja Mabruka je sve vreme pričala telefonom i izdavala komande, pomislila sam da je u pitanju dolazak još jedne devojke poput mene.

Nakon što je prekinula razgovor pogledala me je. „Dođi. Sada ćemo da ti uzmemo mere za novu odeću. Koja je veličina tvog grudnjaka?“, upitala me je. Potom nam se pridružila još jedna žena koja je došla da mi uzme mere. Nakon toga, ostala sam sama. Nisam se usuđivala da se pomerim ili nešto uzviknem. Noć je padala a ja toga nisam bila ni svesna.

„Šta će moja mama pomisliti? Da li joj je neko uopšte nešto rekao? Šta će se desiti sa mnom? Da li ću se ikada vratiti kući?“

Nakon nekoliko dugih minuta iščekivanja, Mabruka se vratila. To je za mene predstavljalo olakšanje. Uzela me je za ruku bez reči. Odvela me je u laboratoriju kako bi mi izvadili krv. Nakon toga odvedena sam u kupatilo. „Skini se. Imaš dosta dlaka. Moramo da ih se rešimo“, izjavila je žena koja me je tamo sačekala.

Iako sam bila u potpunom šoku, pokušavala sam da celoj situaciji dam neki smisao. Mislila sam da je higijena jako bitna, ako će neko prići blizu Gadafiju.

Obmotali su me u ogrtač i ponovo sam se vratila u kamper. Mabuka, sa sve pištoljem za pojasom, sela je pored mene. „Sada ćemo da te obučemo kako treba i da te našminkamo. Onda ćeš moći da vidiš Moamera“.

Dali su mi tange, nešto što do tog trenutka nikada nisam videla, i belu satensku haljinu. Mabruka je pomno pratila ceo proces. Potom me je uzela za ruku i odvela do vrata kroz koja sam bukvalno bila gurnuta.

Gadafi je bio na krevetu. Go. Bila sam užasnuta. Pokrila sam oči misleći da je u pitanju velika greška. Nije trebalo da budem tu. Zgrabio me je za ruku i naterao da sednem pored njega. Nisam se usuđivala da ga pogledam.

„Pogledaj me!“, prodrao se.

Nisam se pomerala. Pokušao je da me okrene ka sebi ali sam se oduprla. Potom je pokušao da me natera da pomerim glavu sklanjajući mi kosu.

„Nemoj da se plašiš. Ja sam tvoj Tata (Papa), tako me zovete, zar ne? Ali ja sam i tvoj brat takođe, a uskoro ću biti i tvoj ljubavnik. Biću sve to za tebe jer ćeš ostati ovde zauvek”.

Njegovo lice se približilo mom, osećala sam mu dah. Počeo je da me ljubi po vratu. Hteo je da me celu obgrli, ali sam se okrenula i briznula u plač. Ubrzo je u sobu ušla i Mabruka.

„Pogledaj je! Ne želi da radi ono šta se od nje zahteva! Nauči je! Pa je onda dovedi do mene!“

Ponovo sam se našla u laboratoriji. Mabruka je bila besna. „Kako se usuđuješ da se tako ponašaš pred gospodarom. Tvoja dužnost je da ga slušaš. Tvoje mesto je ovde! Budi poslušna ili će te Moamer naterati da platiš za svoju neposlušnost. Od sada samo sluša mene i „Tatu“. Prestani da se pretvaraš da si nevina devojčica“.

Onda je nestala ostavljajući me samu. Sklupčala sam se i plakala satima. Ništa nisam mogla da razumem. Nisam znala šta žele od mene.

Nakon izvesenog vremena sam utonula u san. Mabruka me je probudila narednog jutra. Dala mi je trenerku. To mi je vratilo nadu.

„Da li idem kući?“, upitala sam. „Već sam ti rekla! Da li si gluva! Jasno sam ti rekla da je tvoj stari život završen zauvek. Tvojim roditeljima je sve rečeno i oni razumeju, zašto ne možeš i ti?”

Bila sam skrhana. Gledala sam oko sebe i sve što sam videla bile su devojčice u uniformama vojnika.

Jedna od sestara mi je potom rekla: “Moamer će spavati sa tobom. Od sada si u njegovom posedu i nikada ga nećeš napustiti. Nema poente opirati se ili želeti da su stvari drugačije. To ovde neće ništa promeniti”.

Dok sam tako sedela prišla mi je još jedna žena, Fatiha.

“Dozvoli im da rade sa tobom šta žele. To će ti olakšati stvari. Sve će biti u redu ukoliko se ne budeš opirala. Samo moraš da radiš sve što ti kažu”.

Plakala sam satima i ležala nepomično. Bila sam zatvorenik. Šta sam uopšte mogla da zgrešim? Par sati kasnije, Fatiha mi je dala novu haljinu i našminkala me. Ponovo sam bila u Gadafijevoj spavaćoj sobi sa pretnjom da ću biti ubijena ukoliko ga ne zadovoljim. Želeo je da sednem pored njega.

“Učinićeš sve što želim. Zauzvrat ću te obasipati nakitom i živećeš u prelepoj kući. Naučiću te kako da voziš i pokloniću ti kola. Jednog dana ćeš možda čak studirati u inostranstvu ako budeš želela. Vodiću te gde god želiš. Da li čuješ šta ti govorim? Svaka tvoja želja biće ispunjena!“

Nisam mogla da verujem svojim ušima. Povukao me je ka krevetu. Pokušao je da me skine. Opirala sam se.

Obuzet besom otišao je u kupatilo a ispred mene se našla Mabruka. Tek kasnije sam saznala da je pored kreveta imao posebno dugme kojim ju je pozivao.

„Ovo je prvi put da mi se neka devojčica opirala. Ovo je tvoja greška. Rekao sam ti da je naučiš! Učini to ili ćeš platiti cenu!“

Rekla mu je da zaboravi na mene pošta sam bila tvrdoglava kao mazga.

„Ne spremi je. Baš nju želim!“ bio je njegov odgovor.

Dozvolila sam im da me odnesu, prošlo je previše vremena od kada sam imala kontrolu nad bilo čime...