- Tabu -

Ono što nema imena ne postoji

Ime je sastavni deo onoga ko ga nosi; svako ime sadrži u sebi slogove koji daju određenu vibraciju - ovo su samo neka od razmišljanja u razgovorima o filozofiji imena.

Piše: Ljiljana Sinđelić Nikolić

Podeli

"Ime je lični naziv čovekov, koji se daje odmah po rođenju i koji zajedno s prezimenom služi kao lična oznaka", napisano je u Rečniku srpskohrvatskog književnog jezika a izdavač je Matica Srpska - Matica Hrvatska, Novi Sad - Zagreb, 1967. godine.

"Prema starom shvatanju, ime nije samo ono što karakteriše njegovog nosioca, nego je bitni sastavni deo njegove ličnosti. Ono što nema imena, ne postoji. Pritom vlada uverenje da ime odgovara biću, ili barem kvalitetima njegovog nosioca", piše u knjizi "Biblijska encipklopedija" protođakona Radomira B. Rakića.

U dubokoj starini Izrailjci su imenom izražavali ili okolnosti pod kojojm je dete rođeno, ili neku telesnu osobinu, ili misao o detetu i njegovoj budućnosti. U kasnija vremena jevrejski jezik je imao veliki broj gotovih ličnih imena, pa su Judejci prilikom davanja imena birali poznatija imena očeva, dedova ili najbližih srodnika.

Islam uči: "Vi ćete na Sudnjem danu biti prozivani po vašim imenima i po imenima vaših očeva zato nadenite svojoj deci lepa imena."

U Indiji je davanje imena detetu uvek imalo veliki značaj. Svako ime sadrži u sebi slogove koji daju određenu vibraciju. Svaki put kada zovete dete imenom vi potencirate tu vibraciju.

"Postoji na nebu otvor iz kog ističe izvor spasonosnih pravih reči, a odatle dolaze i lična imena. U imenu imamo formulu same ličnosti koja je nosi, a i nebesko svetlosno polje tog imena", napisao je episkop dr Danilo Krstić.

"Ko zna ime lica, ima moć nad njim i može s njim postupati po svome nahođenju. Otuda vera u moć imena i njegova sveza s nosiocem igra važnu ulogu u vračanju i gatanju svih vemena i naroda..." (Biblijski rečnik)

Davanje imena detetu nikada nije bilo lako, ali uvek podložno tradiciji, modi, politici...Setimo se, Staljinka, Molotovka, Titovka, Jugoslava...beše to ne tako davno, pa Slobodan, Slobodanka, onda Stefan, Nemanja, Nikola, Miloš, Đorđe, stigoše nam Kasandre, Esmeralde, poslednjih godina sve je više Anja, Tara, Una...A jedna poznanica reče da je htela sina da nazove Julije, jer je rođen u julu. Da jeste, verovatno bi mu tepala Julko a u školi ga zvali Cezar.

Od Maslačka do Baklave

Ime čoveka prati kroz ceo život ili čovek prati ime, no sve jedno, izbor imena je veoma odgovoran čin. Roditeljima se često raspali mašta, motivi davanja imena su različiti a često i neobjašnjivi. Setimo se da je pre par godina jedna estradna zvezda htela svoju devojčicu da nazove Baklava, ali u opštini nisu hteli da prihvate ime. A da ima maštovitih roditelja potvrđuju izjave službenika po opštinama, koji navode da je bilo predloga da se novorođeni dečačić nazove Maslačak a devojčice Oprolećovana ili Kiša. Inspiracija je nepresušna, pa je 1971. godine rođena jedna Listogorana (kad je listala gora) a 1955. Večerka (valjda rođena uveče), Lepijana je ugledala svet 1959. a jedna Monika (1969.) i Mišelj (1976.) nose imena koja su dobili dok su im roditelji hleb zarađivali daleko od otađbine.

Opštinska uprava i matična služba primenjujući zakon zabranjuju ona imena koja vređaju moral i nisu u duhu srpskog jezika. U pojedinim zemljama izriču se i kazne zbog toga što se detetu nije dato ime u zakonski određenom roku. Tako je sud u Švedskoj kaznio roditelje jer su ime detetu dali tek nakon pet godina. Naravno, sud ih je pozvao da nadenu ime detetu a oni su zatražili da se u matične knjige rođenih dete zavede pod imenom od 43 znaka, što je izgledalo ovako: Brfxxccxxmnpcccclllmmnprxvclmnckssqlbb11116

Matičar je to odbio pa su roditelji "smislili" novo ime za svoje čedo, koje je trebalo da se zove A. Nakon toga je usledila već pomenuta kazna.

Istraživači, naučnici su prema poreklu lična imena podelili na narodna, kalendarska i ostala. Narodna imena kod Srba su davana uglavnom do primanja hrišćanstva, ona su najstarija a među njima su najpoznatija Vuk, Golub, Milan, Miloš, Dragomir, Milivoj. Danas su gotovo nepoznata ili zabeležena samo u knjigama, Dabiživ (da bi io živ) i sl. Takođe, imena su davana i prema prirodnim pojavama Vremac, Zoran, Mećavac, metalima Zlatoje ili Gvozdij, mestu rođenja Dubravac, Gora. A najviše imena je postalo od osnove Bog, brat, drag, mil, rad, voj i hrana, pa imamo Bogomir, Bratoljub, Dragomir, Radivoj, Hranimir ili Pravdoljub.

Nećemo zaboraviti ni imena koja obuhvataju nazive životinja Bikovac, Vuk, Jež, Lisica, Medved, ptica Vran, Golub, Kraguj, biljaka Božurin, Kupusac, Lilijan, broj Prve, Prvota, Prvoš ili terminologiju srodstva Brat, Bratanac, Bratač, Bratoslav...Mnoga od ovih su skoro nestala, osim u pisanim dokumentima, ali su zato imena ličnosti iz nacionalne istorije skoro uvek popularna. Osvrnite se oko sebe i videćete da je Dušana, Miloša, Milica, Lazara, Nemanja bilo uvek.

Kalendarska imena su vezana za hrišćanski kalendar i poznaju ih svi narodi, veoma su popularna i rasprostranjena. Ana, Sara, Jakov, Mojsije, Jovan, Pavle....prisutni su na svim kontinentima.

U Srbiji je i danas rasprostranjen običaj da novorođenom detetu ime daj kum, najčešće u dogovoru sa roditeljima. Prateći raznovrsna i bogata istraživanja o imenima kod nas, može se videti da se detetu često daje ime bake i deke ili omiljenih srodnika. Kao i mnogi drugi običaji oni su kod nas raznovrsni, što se kaže, "kolko sela tolko običaja".

"Neka imena istinski mogu da donesu sreću a neka nesreću. Ime dobijamo, nadevaju nam ga na krštenju. Već po imenu, sve se zna o nama", smatra jeromonah Ilarion Đurica, konstatujući da recimo, muška imena nikako ne treba davati devojčicama.

Istraživači, kako kod nas tako i u svetu, ističu da je ovo vreme neobičnih imena. Na to utiče individualizacija, želja da se bude poseban, drugačiji, neobičan. Tu roditeljsku želju deca često ne razumeju pa im je ime frustracija koja ih prati kroz život. Naravno, ime može i da se promeni, mada kažu opštinski službenici mnogo je više onih koji obična menjaju u neobična nego obratno. Svakako treba pomenuti da su u ratnim godinama, setimo se dešavanja na našim područjima, ljudi gubili život zbog imena. Sve u svemu, izbor imena nije ni nimalo lak posao.

Odluka o davanju imena dakle vrlo je odgovorna, zanimljiva i lepa. A pre nego što se roditelji odluče predlažem da pročitaju i čuvenu pesmu Halila Džubrana O DECI:

"Vaša deca i nisu vaša deca. To su sinovi i kćeri žudnje života za samim sobom. Prispevaju kroz vas ali ne iz vas. I mada su sa vama, ipak vam ne pripadaju. Možete im dati svoju ljubav ali ne i svoje misli, Jer ona imaju sopstvene misli. Možete udomiti njihova tela ali ne i njihove duše. Jer njihove duše obitavaju u domu sutrašnjice, koji vi ne možete pohoditi čak ni u svojim snovima. Možete nastojati da budete kao ona, ali ne nastojte da ih učinite sličnim vama.

Jer život ne ide unazad, niti ga jučerašnjica zadržava. Vi ste lukovi iz kojih se deca odapinju kao strele. Strelac vidi oznaku na stazi beskraja, i izvija vas sopstvenom moći kako bi njegove strele odletele i brzo i daleko. Budite radosni što vas izvija Strelčeva ruka, Jer mada On voli tu strelu što uzleće, voli i postojan luk."

strana 1 od 3 idi na stranu