- Tabu -

Lepa, pametna, luckasta

I deca i odrasli imaju svoje snove i ideje. Neki od njih će ih pretvoriti u realnost. Ceo život sam se bavio svetom ideja i snova. I kada su me upitali koja od njih mi je najdraža, nisam se dvoumio – L.P.L (LEPA, PAMETNA, LUCKASTA, tj. KREATIVNA ŽENA).

Piše: Dragan Sakan
Izvor: magazin: FAAR

Podeli

LEPA ŽENA – PRETTY WOMAN

Kada su jednog starog profesora pitali za savet kako da život učini interesantnijim, on je odgovorio: „Zaljubite se u lepu ženu ili u veliki problem“.

Profesija kojom se bavim ispunjava oba zahteva. Život sa njom je uvek nesiguran, izazovan, frustrirajući, kontroverzan, težak, nepredvidiv, ne znamo da li ćemo sa njom uspeti ili ne, ali nikad nije dosadan.

Moje prijateljstvo sa Pretty Woman počelo je u zemlji koja se nekad zvala Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija.

Kada sam je upoznao, tretirali su je kao noćnu damu. Propaganda je bila u modi.

Naš bivši big boss Tito voleo je vlast (možda i komunizam), ali je voleo i život. Verovatno smo, za razliku od drugih istočno-evropskih zemalja, imali mogućnost da se na margini života delimično bavimo i advertajzingom, iako je najveći broj ljudi osećao ili stid što to radi ili je po kazni (moralno-politički nepodobni) morao da radi u „privrednoj propagandi“.

Trudio sam se da pokažem da je „privredna propaganda“ profesija vredna poštovanja, visoka umetnost, prava dama. Želeo sam da žena mog života od prodavačice ljubičica postane dama na visokim potpeticama.

Nikad je nisam tretirao kao prodavačicu. Prilazio sam joj zaljubljeno, s divljenjem i poštovanjem. Želeo sam da je inspirišem, da zablista punim sjajem, da bude lepa, kreativna, pametna i poželjna. „Prodavanje je staromodan način. Ljudi su danas svesna bića, obrazovani, produhovljeni. Ako ljudi ne žele da nešto kupe, ne možete ih naterati“. (Hegarti)

Znao sam da je umetnica zavođenja i da nikad ne prestaje sa zavođenjem. I dok se neprestano i svuda zanosno vrti pred nama, u slatkom valceru čežnje i obećanja, ona nam tiho šapuće – budite lepi kao ja. Ona nas doziva odškrinjujući svakog dana vrata želje kroz koja se provlačimo i iza kojih nalazimo po jedno njeno obećanje za sebe, obećanje koje se ostvaruje. Ona zna da u obećanjima ne preteruje i da lažni sjaj ne pristaje damama.

I posle dvadeset godina, proizvodi mog sna i ideje su bili:

- knjiga „Pretty Woman“

- instalacija i performans

- umetnička kolekcija pod istim naslovom

- Agencija godine Nove Evrope (poznata pod imenom S Team Bates Saatchi&Saatchi čiji sam bio većinski vlasnik, predsednik i kreativni direktor)

- i tekst Bogdana Tirnanića:

„ ... To dovodi do konačnog društvenog paradoksa profesije: reklama je undercover posao, anoniman biznis, ali je ad-man obavezno poznata osoba, društveni laf. Neki se oduševljavaju njegovim književnim delima koja piše u dokolici, organizatori velikih izložbi na kolenima ga mole da nešto priloži, vrata univerziteta mu se širom otvaraju, a u Cannesu, dok šeta Croisettom, kelneri istrčavaju iz restorana da ga pozdrave. Ali, on lako podnosi slavu, on zna za blato i zvezde, skroman je čak i kada je uobražen, novac ulaže u umetničke časopise i galerije, retko se razvodi, nije sponzor, no, kao svaki pošteni zanatlija, ne neplaćuje svoje usluge sirotinji“.

VEŠTICA

Advertajzing profesija je uvek lepa žena, izuzev kad to nije.

Dama sa zapada, globalna Pretty Woman o kojoj smo sanjali sve vreme, najavila je svoj dolazak. I napokon je prešla Berlinski zid.

Posvetili smo joj mnogo mašte, misli, ideja. Nama se činila fascinantnom, zanosnom. Izazivala je divljenje.

Ali, na naše zaprepašćenje, nije izgledala kao što smo je zamišljali. Imala je čudne zahteve (implementacija, adaptacija, sinhronizacija ... niže intelektualne opcije). Bila je potcenjivački arogantna. Jedan njen predstavnik nas je ubeđivao da je, između ostalog, spavao i sa Anom Karenjinom. Htela je da skupo proda (duvan, viski, piće, žvakaće gume) i jeftino kupi (kompanije, ljude, dušu ...). I bila se okružila novim tranzicionim junacima (rabati, rabati, rabati, skriveni rabati, kick back, trash for cash, marketing, politika, moć ...).

U tranzicionoj fazi ličila je na osobu iz eskort servisa.

Dolazila je u ruke i loših političara i kao atomska energija – umesto da bude upotrebljena, postala je zloupotrebljena. Izazivala je patnje, stradanja, nanosila bol milionima ljudi.

A dolazila je i u ruke netalentovanih i postajala dosadna, brbljiva, isprazna i agresivna. „Ne veruj ženi koja laže“.

Prava veštica sa kojom ja više nisam želeo da se družim. A moji saradnici, misleći da je lepa žena, počeli su da se otimaju o nju. Srbija je dobila „marketinške agencije“.

A ja sam izgubio lepu ženu i agenciju, bez želje da je odbranim i zadržim.

NOVA LEPA ŽENA – PRETTY NEW WOMAN

Napustio sam i lepu ženu i Beograd i počeo da živim u renesansnom gradiću Piranu. Otvorio sam Ideas Campus – školu za ideje iz svih oblasti ljudskog duha i zamišljao novi milenijum i novu renesansu.

Ali, šta je život bez lepe žene?!

Počeo sam da pišem stranice nove knjige i da profesiji vraćam misao, dušu, lepotu ...

Moja nova žena ima mnogo lica. Ona je i film i dizajn i umetnost, i advertajzing.

I teatar i muzika ... I intuitivna je i racionalna, i precizna i haotična. Čuo sam da je zovu nova renesansa.

Učila je od onih koji su bili ispred nje – od umetnosti i nauke. I sve što je preuzela od njih spojila je u jedan novi, primamljivi sklop. Kada se trudi da izgleda čarobno i natprirodno, ona treba da zadivi, da očara, a da bi bila idol, mora se pozlaćivati da bi mogli da je obožavaju. Ona mora od svih umetnosti da pozajmi sredstva da bi se uznela iznad prirode kako bi što bolje potčinila srca i osvojila duhove. Nije važno što za tu varku i veštinu svi znaju, ako je uspeh pouzdan, a dejstvo neodoljivo, stvar je rešena, pisao je Baudelaire u Pohvali šminkanju.

Zbog svega toga za nju kažu da je oličenje jednog božanstva koje ne možemo da dodirnemo – božanstva svakodnevice. Zbog toga je neki smatraju jedinom integralnom umetnicom XXI veka.

Poštovao sam je i bio zaljubljen u nju. Cenila je to i proteklih trideset godina višestruko vraćala kao i svaka lepa i pametna žena. Nesvesna da je i jedan dečački san pretvorila u stvarnost.

U životu sam hteo da postanem psiholog, pisac, novinar, režiser, dizajner, umetnik, profesor, biznismen, „posetilac čuvenih svetskih restorana u vidu zanata“.

„Čemu mučnina izbora, čemu bol i patnja definitivnog životnog opredeljenja, čemu dugo kajanje zbog moguće pogrešne odluke?! Sve što ste želeli, sve što ste hteli, a i mnogo više preko toga, pruža vam profesija idea man“.

A šta uopšte radi čovek koji zamišlja da je idea man?

„U principu, osnovna privlačnost ovog posla je u činjenici da idea man ne radi ništa. On misli. Dakle, idea man je čovek ogrezao u luksuzu. S vremenom, takav čovek, a lusxury man, mentalni diverzant u ovoj baruštini istorije, čovek čija izoštrena racionalnost proizvodi kerefeke, balone i prskalice duha, a čiji slobodni duh organizuje svet kao podnošljivo pakovanje, nauči da je najviše vredno reklame – vrednost življenja“, – napisao je u svom eseju „D.S. Mystery of Advertising“ Bogdan Tirnanić Tirke.

I tako je iz zadovoljstva življenja, zadovoljstva stvaranja, zadovoljstva ljudi (zaposlenih i klijenata) nastala regionalna, multimedijalna

New Moment – New Ideas kompanija.

A moja umetnička kolekcija postala je još veća.

strana 1 od 3 idi na stranu