- Tabu -

Emancipovani muškarci u kući

Osnovna postavka muško-ženskih odnosa u dobu u kojem živimo trenutno izgleda ovako: žene su postale samostalne, a muškarce su baš takve žene počele da ugrožavaju. Mačo kultura i nekadašnji sjaj patrijarhalnog društva odavno je nestao.

Tekst: Željka Mrđa
Izvor: Magazin "Grazia"

Podeli

I dok su žene tokom 20. veka uznapredovale na društvenoj lestvici i sve veću ulogu imaju u javnom životu, muškarci kao da su se više prilagođavali toj promeni, nego što su se i sami menjali. I psiholozi i kulturolozi slažu se da je raspadom tradicionalnih polnih uloga narušena osnovna uloga muškaraca - zaštitništvo.

Savremeni muškarci osim imperativa biti uspešan i moćan moraju da se izbore s novom ulogom koju im dodeljuje savremena kultura, jer se ovog puta snaga odmerava sa ženom. Međutim, termin “muška emancipacija”, smatra psihoterapeut Zoran Milivojević, još nije došao na dnevni red, jer bi to značilo da su muškarci pod dominacijom žena. “Ne isključujem verovatnoću da će ovaj pojam kod nas biti veoma aktuelan za nekih pedesetak godina. Danas smo svedoci da žene u mnogim oblastima prevazilaze muškarce. Devojke su bolji đaci, ne zato što su pametnije, već zato što imaju radne navike, tako da počinju da dominiraju na mnogim fakultetima, a to znači i u profesijama. Verujem da će u bliskoj budućnosti većinu bolje plaćenih poslova obavljati žene”, predviđa psihoterapeut.

Da li je reč o feminističkom tumačenju, tek mačo kultura raspršila se sama od sebe. Tome su svakako doprinele žene, smatra teoretičarka kulture Divna Vuksanović. “Žene su se isprva borile za političku jednakost, a potom i za specifična ženska prava - kao što je, na primer, pravo na abortus. Za to vreme, jedan broj senzibilnih i emancipovanih muškaraca podržavao je ovakve vidove borbe, dok je veći deo muške populacije reagovao dvostruko: zbunjenošću i nelagodom, s jedne, ili strahom, otporom i agresijom, s druge strane”.

Divna, ipak, misli da je rezultat promene asimetričan, jer kako objašnjava, i dalje u svetu, globalno uzevši, dominiraju muškarci, mada vidovi ženskog oslobođenja poprimaju sve veći intenzitet, i to u svim oblastima života. Jedan broj muškaraca postepeno se, i to sve brže, adaptira na takve promene, dok većina i dalje ne razume o čemu je reč, ali, svakako, trpi ishode tih promena.

Dvoboj sa ženom

Nekadašnja postavka između Nje i Njega bila je jednostavna. On je odlazio u lov, Ona je ostajala kod kuće i čuvala dom i decu. Danas, i Ona odlazi u lov, pa je čuvanje doma i dece postala i njegova obaveza. Sve je veći broj muškaraca koji uzimaju “porodiljsko” i čuvaju decu. Da li je to suprotnost izvornog shvatanja muškosti ili je to samo nov oblik zaštitništva prema ženi? Divna smatra da su danas svi “lovci” i da malo ko bilo koga štiti. “U biološke odnose, a potom i one zasnovane na kulturi, umešao se merkantilizam, seksualnost je postala merilo tržišnih odnosa između većine današnjih žena i muškaraca, otuda svi love, ali je na nežnost, brigu i zaštitu malo ko istinski spreman, bilo da je reč o jednima ili drugima”.

I psihoterapeut Zoran Milivojević smatra da je zapadna civilizacija dosta izgubila takvom promenom, pre svega što je, smatra on, savremen muškarac postao ženstveniji, a žena muževnija. Gubljenjem jasno definisanih polnih uloga, izgubilo se i ustrojstvo koje je održavalo zajednicu i porodicu.”

Tradicionalnim muškarcima se ne sviđaju emancipovane žene, a emancipovani muškarci često su seksualno orijentisani ka istom polu ili ne veruju u vezivanje. Sve to čini da je sve manje ljudi koji su zadovoljni zajedničkim životom. Međutim, na jugu i na istoku Srbije mnoge stvari su ostale kao nekada i to su oni delovi zemlje gde se rađa puno dece, a glavna slabost prekookeanske zapadnjačke kulture je upravo to što su pojedinci postali previše usmereni na sebe i nevoljni na ona odricanja koje donosi roditeljstvo”, objašnjava Milivojević.

U takvom svetu, iz muške perspektive, žena počinje da se doživljava kao direktna konkurencija. I dok je takva vrsta percepcije stvarnosti dozvoljena u poslovnim hodnicima, u dnevnoj ili spavaćoj sobi odvajkada postoji pravilo “biti muško”. “A kako biti muško, kada su one počele da liče na nas”, može se sve više čuti u razgovorima između zbunjenih muškaraca. Da li to onda znači da muškarci uspevaju da nadvladaju svog "bliskog neprijatelja” preuzimanjem ženskog oružja?

Sociolozi smatraju da savremeni muškarci danas izlaze iz kulturoloških klišea povezanih s tradicionalnom muškom ulogom u zajednici i preuzimaju nekadašnje tipično ženske uloge, brinu o deci, porodici kuhinji estetici, i tako zajednicu pretvaraju u uspešno partnerstvo umesto neprikosnovene dominacije.

Majka na službenom putu

I psiholozi smatraju da je time što su se tradicionalne muške i ženske uloge dezintegrisale, savremenim partnerima teže da se usklade, dosegnu harmoniju i punoću odnosa. “Danas imamo žene koje su muževnije od mnogih muškaraca i muškarce koji su ženstveniji od mnogih žena. Zbog toga nastaje mnogo problema jer kada ne postoje "standardi“ ili klišei u smislu polnih uloga, tada mnogo toga prestaje da se podrazumeva i žena i muškarac koji žele da žive zajedno moraju da se dogovaraju oko mnogo detalja. Ovakve razlike dovode do konflikata, a njihovo prevazilaženje zahteva mnogo kompromisa. To dovodi do toga da su savremeni muško-ženski odnosi nestabilni”, objašnjava doktor Milivojević na osnovu svoje prakse.

Neprikosnovenost je narušena u oba principa. Dok je ona preuzela njegovu snagu i izašla u polje, on je, time što je ostao kod kuće, poprimio njene osobine. Ne samo na polju estetskog, jer je sada i sam počeo da brine o svom izgledu, higijeni i celokupnom metroseksualnom utisku koji ostavlja, već i na polju psihološkog, jer sada i on otvoreno počinje da priča o svojim osećanjima, strahovima i nadama. Većeg spajanja čini se ipak nema, smatra teoretičarka kulture, jer je, kako objašnjava, mali broj onih koji su u dovoljnoj meri u kontaktu sa vlastitim emocijama, odnosno onih koji su “emocionalno pismeni”, bilo da je reč o ženama ili o muškarcima. “Ukoliko i ima nekog rasta, onda je on spor, kvantitativan, i postepen, nema ni govora o nekakvoj revoluciji u sferi ovih odnosa”, objašnjava naša sagovornica.

Oni koji istražuju odnose između muških i ženskih duša tvrde da je savremeni muškarac razvio ženske osobine koje su mu dale nove oblike snage i zaštitništva. Dokaz toj tezi jeste podatak da je sve više muškaraca kod kuće kako bi aktivno učestvovali u razvoju deteta, dok je sve više “majki na službenom putu”. Kada se namerno preskoči epizoda o singl kulturi, ženama koje se odlučuju na podizanje deteta bez muškaraca i muškoj frustraciji oličenoj u fenomenu žene iz "Seksa i grada", onda je jasno da su novi muško-ženski odnosi uvedeni u iskušenje.

Sa iskonskom slikom o muškarcu zaštitniku koju sve žene nose, ali i ženskom emancipacijom, koja tu sliku iz nehata urušava, spavaća soba postala je megdan polje, u kojem se dva principa, muški i ženski, bore da sačuvaju svoje izvorne oblike. Prevaziđeni, i muški i ženski princip ipak traže nove arhetipove.

Savremeni muškarci istovremeno zaziru od samostalnih žena, ali i čine sve kako bi im se približili i u novom obliku partnerskih odnosa pokušali da ostvare ono o čemu sanjaju njihove partnerke - alfa mužjaka. U Švedskoj čak sedamdeset odsto muškaraca koristi porodiljsko umesto svojih partnerki i više su uključeni u život dece. Činjenica da je bivši britanski premijer Toni Bler koristio porodiljsko posle rođenja četvrtog deteta potvrđuje da je nekadašnja zajednica, majka, kolevka i otac na službenom putu u potpunosti izmenjena. U savremenim vezama nema privilegovanih.

MAGAZIN GRAZIA U JUNSKOM BROJU DONOSI:

Ana Ivanović:
Moda je postala obavezan deo teniskog života

U trendu:
Kraj muške emancipacije
U bojama pudera od jutra do mraka
Sicilija na tanjiru hedonizma

Moda izbliza:
Šta žene u Srbiji nose, ko su im uzori, čega se ne odriču i za čim žude

strana 1 od 3 idi na stranu