Kako preživeti Srbiju

Bez brige, stranci će odustati već posle drugog pasusa jer im ništa neće biti jasno dok ćete vi, dragi moji sugrađani, verovatno izdržati do kraja; pa, pobogu, preživeli smo mi i gore stvari.

U poslednje vreme mota mi se po glavi misao koje nikako da se oslobodim. Zašto želiš da ostaneš, a ovde, čoveče, ama baš ništa ne funkcioniše. Verujte mi, ovo nije nikakav politički tekst, čak neću nijednog političara spomenuti što je praktično nemoguće kada živiš u Srbiji (pomaže kada crkne kablovska, pa ne gledaš vesti, skoro ih i zaboraviš).

Razmišljao sam mnogo o tome i shvatio da nikad neću doći do odgovora gledajući samo predstavnike našeg uvaženog naroda, pa sam lagano prešao da proučavam mozgiće predstavnika zapadne civilizacije. Moje proučavanje počeo sam oslobođen svih predrasuda prema omraženom nam delu Evrope (mada mi još uvek nije jasno koji je to genije smislio bombardovanje kao humanitarnu akciju upoznavanja demokratije). Ali nebitno, kao što rekoh - oslobođen svih predrasuda počeh ja njih promatrati. U početku izgledaju ti savršeno obično dok ih malo bolje ne upoznaš. Prvi utisak koji su na mene ostavili bila je savršena opuštenost pri razgovoru. Kako i neće biti opušteni, pa žive u Zapadnoj Evropi, voze nova kola na kredit, imaju kuću na kredit, deca im idu u privatne škole na kredit. Pa, čoveče, treba da si totalni frik pa da budeš opušten! Kako, kada ti neće dati da umreš dok sve to ne otplatiš. Gledajući sa te strane, mi smo totalno rasterećena nacija u odnosu na njih.

Krenuh dalje da proučavam, pri tom ostajući skroz zatečen prvom tačkom gde sam shvatio da je za sada Srbija bolje rešenje.

U nastavku razgovora sa novostečenim prijateljem iz EU-a pokrenem temu noćnog života, onako srpski siguran u sebe, računam - ipak živim u Srbiji, ko još može da shvati predstavu dobrog provoda bolje od nas.

Posle njegove treće rečenice shvatim da sam imao pravo jer izlazak u petak na pivo sa drugarima do dvanaest i nije baš definicija ludog noćnog provoda. Dobro, nije baš tako, ali se praktično svodi na - OK, idemo u diskoteku (možeš misliti, diskoteka !?) da se napijemo ko svnj. pa ćemo da se ispvrć. pa idemo kući srećni i od ponedeljka opet rad, rad i samo rad. Pa dobro, zato i imaju para da otplaćuju kredite.

Pojam izlazak praktično im nije poznat u sledećim slučajevima.

Izlazak koji počne u pet popodne radnim danom. Sada se oni verovatno pitaju kako to uopšte može da funkcioniše. E, pa, ovako: već za vreme produžene pauze na poslu dogovorite se da posle posla morate malo da se opustite u omiljenom vam kafiću. Korak dva; kad zazvoni četiri, vi odjurite u taj isti kafić; tamo naručite omiljeno piće (mora pivo) i proslavite završetak još jednog radnog dana. Posle dva, tri ili ko već broji kog pića, u sad već velikom društvu, preselite se u neku poznatu gradsku kafanu (neću reći koju jer može doći do velikih polemika) i naručite nešto za meze (mora roštilj) da se ipak malo oporavite jer ste mnogo radili. Kada se i to završi, tada dolazi do izražaja prava srpska upornost. Najjači ostaju i prelaze u jedan od noćnih klubova koji rade utorkom ili sredom. Onaj deo sutrašnjeg dana za radnu populaciju ne želim prepričavati, to se jednostavno mora doživeti. E, sad je već kritično, pobedismo i u ovoj temi. Ispade Srbija tako interesantna zemlja, a toliko smo bili nezadovoljni, strašno!

Pokrenuh ja i treću temu sa mojim već pomalo depremiranim prijateljem. FUDBAL. Uskoro će, ipak, svetsko prvenstvo, sve zahvata euforija, pogotovo što naši plavi igraju, nadamo se zapaženoj ulozi (polufinale – primer srpske skromnosti). Samo što sam počeo da iznosim naše sportske uspehe, uhvatih se za glavu: čoveče, ovaj navija za Milan. Šta ja njemu više da pričam o fudbalu, pa taj Milan ima više trofeja nego ceo naš fudbalski savez. Već pomislih, gotovo, eto, ipak su oni bolji, pametniji i sve ostalo u šta sam bio ubeđen i pre ovog razgovora. Posle nekoliko trenutaka ugledah zanimljiv izraz lica mog sagovornika na spominjanje Lige šampiona.

Jaaaoooo, pa sad sam se setio, ha, ha, ha, Liverpul, šta sad, prijatelju moj. Ma, nema šanse da bih mogao da navijam za Milan, pa onakav gubitak finala nema šanse da bih preživeo. Na primer, to nama Srbima ne može da se desi. Mi se lepo svake godine veselimo prolasku u treće kolo kvalifikacija za Kup UEFA (povremeno nam se desi i Liga šampiona ), još i OFK-a nešto da uradi, pa iz kafane nećemo izlaziti. Praktično u toku sezone nema čovek stresova sem dva puta godišnje (JNA ili Marakana), a i tada je veći stres posle utakmice nego za vreme tih nezaboravnih 90 minuta.

Polako sam ustao, platio račun i krenuo Knezom onako zadovoljan što sam shvatio da moja zavisnost prema ovoj zemlji ipak ima nekog osnova, iako u nekim trenucima ta lepota življenja nije baš uočljiva. Ovo su samo neke stvari zbog kojih smo bolji. Ima ih sigurno još, ali to ćete morati sami da otkrivate.