Ko zna više?

Otkad se probudite, pa sve dok ne ugasite svetlo pred spavanje, kolona informacija čeka da vam uđe u mozak sa specijalnim priborom za čišćenje, koji je tri puta razorniji od "domestosa", "veniša" ili "cilit benga". Svakog dana, u isto vreme, na istom mestu, informacije se smeše i guraju da zaposednu što veći rejon u kori velikog mozga, kako bi što lakše mogle da kontrolišu stvari, ne ostavljujući prostora za normalno funkcionisanje moždanog "hard diska".

Uprkos "risajkl binu" u glavi, informacije se svake sekunde kloniraju i množe, čineći nepobedivu masu, pred kojom, hteli ne hteli, morate da kleknete i kažete – uradiću kako ti kažeš, dušo! Informacija je, zahvaljujući neprekidnim ponavljanjem, postala apsolutna gospodarica ljudskih života, i više joj niko ništa ne može.

Nes i stres

Bilo kako bilo, ljudi su odavno programirali život. Veoma dobro se zna šta se radi ujutru, kada može da se ruča, kada se prave pauze, kada se ide u teretanu, šta može u kom momentu da se uradi, koliko sati se spava, kako se žvaće... Sve postoji lepo objašnjeno u leksikonima za uspešno življenje. Tako je informacija postala važan deo ljudskog života. Kako otvorite oči, počnu da vas uznemiravaju. Čak ne morate ni televizor da uključite, neko će vam nešto poručiti sa vaše omiljene paste za zube. Ili sa pakovanja toalet papira. Čim otvorite frižider, informacije krenu da izlaze. Dok pravite najobičniju nes kafu, sa hladnim ili toplim mlekom, sasvim je nebitno, dobijate mnoštvo informacija o roku trajanja, o mastima, o opasnim konzervansima, o količini šećera koje unosite u telo, o kalorijama, o štetnosti...

Mislim da vam je potpuno jasno šta će se desiti kada uključite televizor ili prelistate novine dok pijete jutarnju kafu. O slušanju radija da ne pričamo.

Život na popustu

Sasvim je izvesno da će vas u tom periodu svi zasuti najnovijim vestima, stanjem na putevima, pričaće o vremenu, berzi, novoj situaciji u parlamentu...

... preparatima koji uspešno leče ćelavost ili impotenciju, leku protiv reume, dok će neki naučnik predstavljati svoj najnoviji izum, svi će blebetati uglas, vrištaće o popustima, šta sve možete da kupite za svoju platu, koliko košta sto grama parizera, kako možete najbrže da stignete od tačke A do tačke B...

... šta da uradite ako se razbolite, kako da napravite japanski vrt u sopstvenom stanu, šta da radite posle posla, kako da se dobro provedete ako vam je dosadno, najavljivaće sve i svašta, moliće vas da im se javite, kao da znaju da ih baš vi i gledate, i čitate, i slušate.

Pogasićete sve to, jer kasnite na posao. Prosto, sve vas je zanimalo, i hteli ste da čujete šta ako vam pukne cev u kupatilu. Ili vam nestane struja.

Dokle, komšija

Ulazite u lift. Tamo vas napada pismo predsednika kućnog saveta koji je odlučio da od lifta napravi poligon za sopstvenu ispovest. Piše o svemu onome što ga boli, a vezano je za vaš ulaz. Neko je baš pored dugmeta za prizemlje nalepio neku poruku. Nudi da vam kreči stan, popravlja kola, postavi parket...

Dok izlazite, sudarate se sa nosačima nameštaja. Na kartonima velikim slovima nešto piše. Otvarate sanduče, izleće gomila šarenih papira. Na svakom nešto piše. Upadljivo je. Jeftino je. Brzo je. Svi bi želeli da ih posetite. Oni su baš ti koje tražite. Baš ste mislili da obradujete bubašvabe u vašoj kuhinji! Bacate sve u kantu, osim računa. Pisma više niko ni ne šalje. Informišu vas koliko ste se opustili sa telefonom proteklog meseca. Nije im dovoljno što vam gotovo uvek dižu pritisak, pa su eto odlučili da vam još nešto poruče. Obično stavljaju papire lepih boja, i pišu da se nasilje mora zaustaviti, kao da ste baš vi jedan od manijaka koji mlati decu. Uz to vas mole da uplatite simboličan novac – bićete humani, jer to je donacija za nečiju jetru.

Gužvate to i jurite na posao. Na ulici srećete gomilu ljudi sa kojom se sudarete. Neki od njih šetaju personalne bilborde na grudima. Neko vam poručuje nešto preko okvira za naočare. Neko preko đona za cipele. Čujete muziku iz slušalica momka koji je, u prevozu, seo pored vas. Tužna pesma. Žena vas udara kesom na kojoj su ogromna slova koja vam se obraćaju. Ponekad želite da zažmurite i da vas više ne opterećuju sve te poruke, jer za stvarnost ne postoji daljinski da se promeni kanal. A tako bi bilo dobro da postoji A­­/V verzija života. To vam je ona funkcija na daljinskom čijim pritskom sve postaje crno. Kada izađete iz prevoza, munjevito se smenjuju velike količine bilborda. Svaki želi da vas vidi nasmejanog. Svi se trude da vam se uvuku i da vam kažu kako ste vi idealan kupac njihovog proizvoda. Misle da je i vama važno to što su gume tako dobre da mogu da zakoče i na Mont Everestu. Ma daj. Nije valjda da to može! U svakom ćošku planete, svake stotinke, stigne po jedna informacija. Vrteći se u krug i dodirujući milione ljudi po brazdama njihovih mozgova, informacije prave opasan vrtlog u kojem je lako udaviti se. Jedino što mogu jeste da priznam da su informacije dobile rat. Ups, izvinite, moram baš ovde da prekinem, stigao mi je SMS. A i dosta je ovo informacija.