- PR članak -

Preventivna medicina i reč nauke su ključ

Suština medicine je u preventivnom delovanju da ne bismo došli do lečenja, koje je uvek jako kompleksno, skupo i podrazumeva veliki ekonomski pritisak na državu, rečeno je na onlajn skupu "Značaj nauke u donošenju odluka za građane u 21. veku".

Izvor: PR
Podeli
Foto: Goran Zlatković
Foto: Goran Zlatković

Na konferenciji koju je organizovala Color Media Communications u cilju podizanja svesti građana o tome šta je zdravo, i koliko je važno da se proces donošenja odluka zasniva na nauci, sagovornici su istakli kako može da se smanji šteta rizičnog ponašanja.

Državni sekretar u ministarstvu zdravlja, prof. dr Predrag Sazdanović, na otvaranju je rekao da medicina napreduje isključivo ako je zasnovana na dokazima koji su proverljivi.

"Na primeru pandemije - oni koji su verovali nauci su se vakcinisali, a sa druge strane oni koji imaju dileme to nisu učinili i obično traže irelevantne autoritete kako bi svoju sumnju opravdali", kaže Sazdanović koji ističe da je suština medicine u svim oblicima u preventivnom delovanju.

Direktorka Instituta za nuklearne nauke "Vinča" prof. dr Snežana Pajović ističe da naša zemlja prati međunarodne trendove.

"Nacionalni projekti i rezultati koje su ostvarili naši istraživači doveli su do toga da budemo jako dobro pozicionirani na svetskoj mapi".

Govoreći o konceptu smanjenja štetnosti u rešavanju problema rizičnog ponašanja, Snežana Pajović je istakla je da je kvalitet života osnovni uslov da preveniramo nastanak različitih oboljenja, kao i da bi nastanak i razvoj preventivne medicine trebalo da bude poseban program definisan u našoj državi.

Foto: Goran Zlatković
Foto: Goran Zlatković

Govoreći o položaju nauke virusolog Ana Branko navela je da se naučnici danas suočavaju sa paradoksom, da ljudi mnogo zahtevaju od nauke i očekuju da nauka reši problem, a kada dođe do rešenja onda nam je to previše.

"Virusološke zablude i teorije zavere su bazirane na negativizaciji svega. Ovde nije u pitanju problem i dilema vakcinacije. Ljudi koji imaju problem razumevanja, oni imaju pitanja i žele da razumeju. Mnogo veći problem je negacija svega, kada ljudi ne žele da čuju odgovore i u negativnom kontekstu stavljaju sve što je vezano za nauku", rekla je Branko, ističući da je vakcinacija prevencija.

Profesor Dejvid Svinor sa Pravnog fakulteta Univerziteta u Otavi, ujedno i ekspert iz oblasti smanjenja štetnosti, je skrenuo pažnju da sve dobre prakse u polju smanjenja štetnosti se zasnivaju na pragmatizmu.

"Ne možemo da zaustavimo ljude da se sele u gradove i nezdravo hrane, ali možemo da smanjimo rizike vezane za konzumiranje takve hrane. Ne možemo da zaustavimo ljude da koriste lekove, ali možemo da ih naučimo da koriste one lekove koji se zasnivaju na nauci".

Na primeru pušenja Svinor izneo podatak da godišnje oko osam miliona ljudi umre i to zbog duvanskog dima, a ne nikotina.

"Imamo mogućnost da motivišemo odrasle ljude koji bi inače nastavili da puše da dobiju nikotin na način koji ne podrazumeva sagorevanje, udisanje duvanskog dima. Uz pomoć činjenica moramo da radimo na smanjenju rizika i da sarađujemo sa onima koji su izloženi riziku, a ne da im govorimo samo kako da žive svoje živote", istakao je Svinor.

Foto: Goran Zlatković
Foto: Goran Zlatković

"Ove godine se mnogo toga očekivalo od nauke i nauka je mnogo toga i dala. Imamo kvalitetne naučne institucije u zemlji, i za Srbiju se aspolutno zna", podvukla je Milica Đurić, direktorka Fonda za nauku Srbije. Ona je istakla kako u trojstvu medija, nauke i građana, svi moraju aktivno da rade na popularizaciji naučnih tema kroz jezik koji će razumeti prosečan građanin.

Sanja Knežević, programska direktorka DCI istakla je da 94% mladih ljudi koristi društvene mreže kao jedini izvor informisanja i dodala da su pozitivni uticaji društvenih mreža veliki, i ako se koriste na pravi način, informacija koja se plasira može doći do velikog broja ljudi.

Učesnici konferencije saglasni su da je veoma važno da odluke donosimo na osnovu naučnih činjenica, pogotovo kada se radi o pitanjima poput vakcinacije, toga šta udišemo, jedemo, da li su zamene za cigarete zaista manje štetne.

strana 1 od 4 idi na stranu