Joga iz ugla Dragana Lončara:Prepoznavanje potreba naše duše i sjedinjenje sa svojom pravom prirodom

Rođeni ste u Izraelu. Opišite nam čega se sećate najbolje iz tog perioda...

Otac mi je radio u diplomatskoj službi, tako da sam svoj zemaljski život počeo u toj Svetoj zemlji. Što se sećanja tiče, ona su fragmentisana s obzirom da sam ostao nešto manje od 3 godine u Tel Avivu. Sećam se nekih scena iz bašte ispred vile u kojoj smo živeli, kao i nekih scena sa ocem na Mrtvom moru, na užarenom pesku. Tamo imam svoje drvo, s obzirom na to da je običaj da kada se rodi muško dete treba da se posadi drvo.

Da li je Vaša porodica imala dodira sa jogom?

Ne. Otac je međutim bio dva puta u Indiji. Bio je u jugoslovenskoj delegaciji kada je sa predsednikom Titom putovao legendarnim brodom ’’Galeb’’. Pričao mi je o toj zemlji, ali iz jednog pragmatičnog ugla. Nije baš blagonaklono gledao što se bavim meditacijom i jogom. Bio je čovek ’’starog kova’’ i nepoverljiv. Izučavao je sve religiozne časopise koja je naša dijaspora štampala u inostranstvu jer mu je to bio posao, s obzirom da je u MIP-u (onda DSIP) bio načelnik uprave za emigraciju i iseljejništvo, tako da je na religiozna pitanja gledao sa podozrenjem. Majka je bila daleko mekša. Bila je prvoborac i svašta je prošla u ratu. Od ranjavanja do tifusa, gladi, smrti dragih saboraca i prijatelja. Sećam se da dok smo živeli zajedno pod istim krovom, kada sam prestao da jedem meso, nakon nekih pola godine i sestra i majka su takođe spontano ostavile meso, međutim otac se nije dao. Sve se odvijalo isključivo pod uticajem ličnog primera, bez bilo kakvog verbalnog objašnjavanja.

Gde ste i šta studirali i da li Vas je joga odvela na drugu stranu od plana koji ste imali?

Jedna od službi mog oca nas je odvela u Zlatni Prag, u Češku. Tu sam završio rusku gimnaziju i na Karlovom Univerzitetu upisao sam Spoljnu trgovinu. Onda sam bio tinejdžer i putovanja sa jugoslovenskim, a pogotovo diplomatskim pasošem, bila su bezbrižna i interesantna, tako da i pored interesovanja za biologiju i hemiju, (ljubav koju sam probudio u ruskoj gimnaziji), odlučio sam da pođem očevim stopama i nakon završenih studija krenem u diplomatiju. To je bilo pre nego što sam otkrio jogu. Kada sam završio fakultet prolaz u MIP, onda DSIP, su imali oni koji pored fakultetske spreme, uslov koji sam ispunjavao, imaju i članstvo u Komunističkoj partiji. Pošto sam kao mlad bio buntovnik, to uslovljavanje mi se nije svidelo, pa sam se zaposlio u jednom poznatom spoljno-trgovinskom preduzeću, gde sam nekako izdržao sedam godina. I pored sjajnih kolega, kvalitetnih i talentovanih ljudi, od kojih su pojedini imali i svoje umetničke hobije, to nije bio posao za mene. Da sam slušao svoj unutrašnji glas, verovatno to ne bi dozvolio. Tokom tih sedam godina kancelarijskog posla, posle podne sam držao časove joge, sa kojima sam počeo 1982 godine. Kasnije sam dao otkaz i potpuno se posvetio držanju joge i predavanjima iz joge. Sećam se da sam se 1988. nakon svog prvog puta u Indiju i tromesečnog boravka u joga školi – ašramu, vratio u kancelariju obrijane glave, tako da ne znam ko je tada više bio zbunjen, ja ili moje kolege.

Foto: Privatna arhiva

Šta Vas je prvo zainteresovalo za jogu? Šta Vam je to privuklo pažnju da se počnete baviti izučavanjem ove drevne veštine?

Mislim da je to bio zov koji je dolazio iznutra. Sećam se da me je pre više od 20 godina, prilikom jednog od mojih dužih boravaka u Indiji, jedan Guru nazvao Joga Brašta, što je naziv za dušu koja je u prošlim inkarnacijama bila jogi. Siguran sam da je joga deo mog nasleđa. Mistična strana moje prirode se u detinjstvu iskazivala kroz veliki interes za astronomiju (kasnije astrologiju), stare civilizacije, Denikenove knjige, SF romane). Tokom studija u Češkoj, moj prijatelj Poljak mi je jednom prilikom poklonio knjigu na češkom o jogi i to je bio početak. Bilo je to 1976. godine. Te iste godine sam se vratio u Jugoslaviju. Krenuo sam da sa oduševljenjem vežbam i da čitam duhovnu literaturu. Odlazio sam na kružoke Teosofskog društva u Beogradu, koje je osnovala Helena Petrovna Blavatski, mistična ruskinja koja je napisala nekoliko knjiga, a koje je tada vodio jedan stari gospodin, poreklom Poljak ili Rus. Organizacija se bavi komparativnom filozofijom i religijom (Istočne religije i fiozofije, egipatski i zapadni hermetizam i još mnogo toga) i moto im je ’’Satyan Nasti Paro Dharmah’’ - ’’Nema Religije iznad Istine’’, što se meni jako svidelo. Njihova okultna literatura je bila izvanredna i nadahnjujuća. Prosto sam gutao znanja izneta u njima. Sa tim divnim ljudima sam proveo nepune tri godine.

Opišite nam svoj doživljaj za vreme vežbanja: disanje,koncentracija, fokus, energija, meditacija, ozdravljenje čitavog bića...

Joga je kompleksna disiplina koja može da odgovori našem višedimenzijalnom biću. Od zavisnosti od toga gde se mi nalazimo, u čemu nalazimo svoje utočište, ćemo i primenjivati adekvatnu tehniku. Da li će akcenat biti na asanama-fizičkim vežbama, ili tehnikama disanja – pranajami, ili ćemo se više naći u uvežbavanju pažnje i relaksacije – pratjahari i joga nidri, ili pak koncentracije – dharane ili meditacije – dhjani, zavisi od razvijenosti naše duše. Retki su kadri samo za meditaciju – dhjanu. Za njih kažemo da su izbalansirani i čisti, oni čija duša sija čistoćom i istinom, što znači da u njima preovladava satvična priroda. Cilj joge je sjedinjenje sa svojom pravom prirodom-svarupa. To je prepoznavanje potreba naše duše. Uglavnom su ljudi orijentisani na potrebe duha i tela, zato je u Indiji prikaz drveta sa korenjem okrenutim prema gore značajna ilustracija da nam hrana dolazi sa viših nivoa, sa nivoa duše – puruše. Drvo kojem odsečete korenje će možda još neko vreme da lista, ali je ono u suštini već mrtvo. Bez obzira koju tehniku vežbanja da primenjujemo osećaj punoće i blaženstva treba da ga prati. Osećaj lakoće u telu i duši su takođe pokazatelji pravilnog vežbanja i zapamtite, ništa ne radite na silu i pod prinudom nametnute discipline. Sve treba da dođe iz saznanja zašto nešto radimo.

Znamo da prevodite knjige sa ruskog. Koliko jezika govorite? Kako ste komunicirali sa jogijima u Indiji?

Engleski sam učio tokom školovanja, ruski sam naučio kao maturant ruske gimnazije, a češki na fakultetu u Pragu. Preveo sam nekoliko knjiga od poznatog ruskog iscelitelja S.N.Lazareva. U Indiji je, pored Hindija, drugi govorni jezik engleski, tako da boraveći u ašramima (joga centrima i edukativnim kapmovima) gde ima dosta stranaca, sve se odvijalo na engleskom jeziku.

Foto: Privatna arhiva

Kako ste i kada upoznali svoju suprugu Ivanu?

Upoznali smo se na jednom joga predavanju i radionici, koje sam sa drugaricom pokrenuo na Rtnju pre nekih 18 godina. Nakon par godina smo se ponovo videli i to je bilo to. Ono što mi je važno u našem odnosu su razumevanje i iskrenost.

Da li imate zajedničke jutarnje rituale?

Ujutro svako ima svoj ritual, ja sam na jutarnjem smutiju (spanać ili kopriva ili blitva sa bananom i kruškom), ona svoj čaj. Ali kada smo kod kafe, sećam se jedne situacije u Indiji. Na jednom četvoromesečnom intenzivnom kursu iz joge, sprijateljio sam se sa jednim profesorom geografije koji je došao iz Kolumbije. Jednom prilikom mi je ponudio šolju skuvane kolumbijske kafe. Prijatan ukus i aroma koja je ostajala još neko vreme u ustima je osvedočila o magiji te biljke. Kod nas taj ukus možete naći u kafi Doncafé Single Origin Colombia, a dobro je i to što sada dobru kafu možete da pijete i kod kuće online sa prijateljima. #KafaKodKuće

Čime se bavite sada u izolaciji? Da li držite časove online?

Kao i većina naših kolega, Ivana i ja smo se prilagodili novonastaloj situaciji. Što znači da smo redovne časove joge kao i kurs za obuku joga instruktora prebacili na online režim. Za sada su ljudi zadovoljni i što je najvažnije uz pravilno vođen čas, što se tiče preciznosti instrukcija i demonstraciji vežbanja kvalitet nastave se održava.

Ovo je vreme kontemplacije i preispitivanja životnih vrednosti. Joga smatra da svest – Ćita, nije u stanju da evoluira, sve dok je okrenuta prema spolja. Usmeravnjem pažnje ka unutra, internalizacija svesti putem jogičkih tehnika omogućava toj istoj svesti da sagledava samu sebe. Znači potrebno je te spoljašnje inpute privremeno isključiti, jer dokle god nam je pažnja okrenuta isključivo ka spolja, sve dokle god se ona poistovećuje sa spoljašnjim stvarima, ona ne može da duhovno evoluira. Samosagledavanje je važan korak u jogi i na tom putu internalizovana svest prepoznaje sve svoje strahove i tenzije. Prema tome, ovo je prilika za predah, prilika da se družimo sa sobom, sa svojim ukućanima. Vreme ja da se napravi inicijalan korak ka upoznavanju svoje prave prirode, odnosno svega onoga što nas onemogućava da je kao takvu prepoznamo. Doduše za razliku od iskrenih tragalaca koji dobrovoljno idu tim putem, za većinu je ovo ipak prinudna mera.

Šta preporučujete ljudima koji tek nameravaju da se upuste u svet joge? Da li je sada vreme da počnu?

Nađite joga učitelja koji vam odgovara i krenite sa vežbanjem. Joga je praktična disciplina i kao takva se putem prakse upoznaje i razotkriva vežbaču. Sada je vreme za to. Kada mogućnost promene u okruženju toliko malo zavisi od vaše volje, jedino vam preostaje da se okrenete sebi, da osluškujete potrebe svoje duše, koje su zbog eksternalizacije pažnje uslovljene instinktom samoodržanja bile konstantno zanemarivane.

Vaš savet za "opstanak" u kući....

Napravite plan aktivnosti, jer vreme brzo prolazi. Iskoristite ga za uspostavljanje zdravih navika, u ishrani, vežbanju i uvežbavanju uvažavajućih odnosa sa ukućanima. Noću pratite i zapisujte svoje snove. Iskoristite ovo dragoceno vreme da upoznate koji su vaši pravi pokretački impulsi, želje i namere. Saznanje da sve ovo što se dešava u životu nije stvar slučaja, već realizacija vaše sudbine koja je u vidu latentnih impresija utkana u vašim duboko ukorenjenim programima, vas motiviše da svaku novonastalu situaciju prigrlite. Kako bi bili spremni i kako bi u tome uspeli, potrebno je da se na tu bitnu činjenicu s vremena na vreme podsećamo. Sada je vreme za to.

Foto: Promo