Kafe safari po "biseru Afrike"

Pripreme za Ugandu su počele mnogo pre puta - viza za tranzitne zemlje, karte, vakcine, lekovi za malariju, odgovarajuća valuta sa sobom, tanka pamučna garderoba, patike za planinarenje, odeća koja se brzo suši u slučaju iznenadne kiše… Imali smo vrlo detaljan spisak od organizatora.

Ako volite da putujete, sve ovo ne umanjuje lepotu putovanja i ne stvara pritisak, već vam obezbeđuje da potpuno uživate u iskustvima, jer idete pripremljeni za ono što nemate u svom okruženju.

Od Beograda, preko Abu Dabija, do Ugande. Iz Beograda sam krenula u jakni i patikama za planinarenje, a već sam u Abu Dabiju bila u japankama… Tako pripremljena na klimu koja me očekuje, sutradan sam sletela u Kampalu. Kampala je glavni grad Ugande i nalazi se na obali Viktorijinog jezera, koje je za Ugandu, koja nema izlaz na more, najvažniji vodeni ekonomski put. Prilikom sletanja sam tek razumela šta znači sve ono što sam do tada mogla smo da pročitam i čujem, šta znači kada je neka zemlja ZELENA. Vegetacija je nestvarna, čak i sa te visine... A kada se spustite na zemlju sva ta zelena boja dobija svoj oblik i mirise. Nezaboravne...

Foto: Zorica Ðorðeviæ

Napuštamo aerodom i ulazimo u taksi. Krećemo prema hotelu. Volim taj prvi susret sa drugačijim ulicama. Kada vas na ulici dočeka koza umesto psa i kada oko koze trči gomila bosonoge, nasmejane dece - znate da ste u zemlji kafe, u Africi.

Epitet "biser Afrike" Uganda je zaslužila je zahvaljujući, pored predivne prirode, i ovim sjajnim ljudima. Stanovnici Ugande su poznati po gostoprimstvu i neposrednosti. Jako su mlada nacija. Više od 70% stanovnika Ugande ima manje od 25 godina. Afrički "Ekonomist" nazvao je Ugandu "najprijateljskijom zemljom Afrike". Strance zovu "mzungu" i veoma su predusretljivi. Godišnje ih poseti čak milion turista.

Foto: Zorica Ðorðeviæ

O kafi…

Plodna zemlja Ugande iskorišćena je maksimalno. Čak četvrtina BDP-a države dolazi od poljoprivrede, dok 66% zaposlenih radi na farmama. Poznati po uzgajanju čaja, pamuka, duvana, banana... A kafa u prihodu od izvoza učestvuje sa preko 20%.

Kafa se uzgaja u svim delovima zemlje. Centralni deo Ugande se nalazi na manjoj nadmorskoj visini i u toj regiji uglavnom raste robusta, dok su veće nadmorske visine rezervisane za arabiku. Pored Brazila, Uganda je jedina zemlja koja proizvodi i robustu i opranu i nepranu arabiku. Na planini Elgon, prema granici sa Kenijom, smeštene su male farme koje proizvode posebna zrna oprane arabike. Kafa raste u senci, a drvo banana daje kafi najbolji prirodni hlad.

Foto: Zorica Ðorðeviæ

Na uobičajenoj farmi uzgajaju krompir, bananu, pasulj, bundevu i dvadesetak stabala kafe, od kojih se dnevno može nabrati jedan džak kafe. Primera radi, da bi se napunio jedan kontejner od 20 tona kafe, nekada je potrebno da se sakupi kafa sa 400 različitih farmi, dok u Brazilu jedna farma “daje” nekoliko kontejnera.

Žene Ugande vode računa o deci, kući, hrani i o kafi. Kafa obezbeđuje školovanje dece, koje je u Ugandi jako važno. Svaka porodica ima prosečno po šestoro dece i sva deca idu u školu. Roditelji se trude da upišu decu u privatne škole kako bi dobili pravi nivo obrazovanja. Iz tog razloga, naša kompanija je pokrenula projekat “Gender 4 Growth”, sa idejom da osnažimo te vredne žene i uključimo njihove muškarce u planiranje, jer se pokazalo da farme u kojoj parovi zajedno imaju viziju posla imaju i bolje prinose i veće prihode.

Foto: Zorica Ðorðeviæ

Kafu, čiji su osmi izvoznik na svetu, u Ugandi malo piju. Najviše se pije čaj, a kada se pije, onda je to filter kafa koja je uglavnom lošeg kvaliteta. To je tipično za zemlje velike izvoznice, da se najbolje izvozi, a najlošije konzumira.

Put kafe... Crno zlato

Glavna berba kafe u Ugandi je u oktobru i novembru. Plod se bere od svitanja do 13h, nakon čega se nosi do mesta prodaje. Edukacija berača je važna, jer treba znati ubrati najvrednije, crvene bobice.

Foto: Zorica Ðorðeviæ

Kafa se u Ugandi prodaje na pijaci na kojoj možete naći i ostalo voće, ali i haljine, japanke ili ribu. Prodaje se plod kafe, koji zovu cherry.

Nekada se džakovi ploda donose i do ulaza u otkupne stanice, zbog čega berači pešače uzbrdo i po nekoliko sati, sa džakom bobica na leđima. Nakon što se završi otkup bobica, berači idu na zasluženi odmor, jer ih u narednu zoru čeka novi posao. A kafa ide na pranje. U opni koja se zove parchment potapa se u vodu preko noći, nakon čega se suši na suncu. Oprana arabika se čuva u opni do trenutka pripreme za putovanje ka zemljama gde će se ispržiti i koristiti za pripremu dobro poznatog napitka.

Foto: Zorica Ðorðeviæ

Kafa se u Ugandi prodaje na pijaci na kojoj možete naći i ostalo voće, ali i haljine, japanke ili ribu. Prodaje se plod kafe, koji zovu cherry.

Nekada se džakovi ploda donose i do ulaza u otkupne stanice, zbog čega berači pešače uzbrdo i po nekoliko sati, sa džakom bobica na leđima. Nakon što se završi otkup bobica, berači idu na zasluženi odmor, jer ih u narednu zoru čeka novi posao. A kafa ide na pranje. U opni koja se zove parchment potapa se u vodu preko noći, nakon čega se suši na suncu. Oprana arabika se čuva u opni do trenutka pripreme za putovanje ka zemljama gde će se ispržiti i koristiti za pripremu dobro poznatog napitka.

Foto: Zorica Ðorðeviæ

Ukusi Ugande

Poput kafe, i ostale namirnice Uganđani najčešće nabavljaju na lokalnim pijacama. Njihova ishrana je bogata ugljenim hidratima, te u velikoj meri jedu zelene banane, krompir, pasulj, pirinač. Ručak na tradicionalnoj farmi je nezaboravno iskustvo. Prvo, susret sa decom. Sva znaju da kažu: How do you do? Time vas pitaju i kako ste i da li imate nešto slatko za njih.

Foto: Zorica Ðorðeviæ

U sela se ne ide bez bombona. Što se tiče specijaliteta ove zemlje, moj favorit je matoke (pire od zelene banane) + statki krompir (naš krompir zovu “Irish potato” i jako je skup) + dinstani listovi bundeve.

Foto: Zorica Ðorðeviæ

Za ljubitelje alkoholnih napitaka ne sme se preskočiti Waragi, domaći džin koji se pije u kombinaciji sa tonikom i limunom.

Foto: Zorica Ðorðeviæ

Safari u Ugandi

Pravi ljubitelji safarija dolaze u Ugandu, ne idu u Keniju. U Ugandi safari podrazumeva da spavate u savani i da noću ne izlazite bez čuvara, jer su lavovi u blizini. Mi smo bili u jednom malo „turističkijem“ safari kampu, gde internet i struja postoje, ali samo do 19h. Posle toga ide ono što smo svi počeli da zaboravljamo - samo razgovor i tišina prirode.

Foto: Zorica Ðorðeviæ

Ustaje se rano ujutru, jer životinje love u zoru i tada izlaze. Izlazak sunca u Africi je nešto što ne sme da se prespava. Tih dana sam ustajala dok je još mrak, pravila kafu i na terasi čekala da svane. I dok ovo pišem mogu da se zamislim na toj terasi i vratim tu energiju.

Safari smo proveli sa Evropljanima koji žive u Ugandi. Nismo išli putevima kojima idu turisti, već onima na kojima se vidi prava divljina, ali dovoljno pitoma za meštane. Nekada možete provesti čitav dan u vožnji, a da ne vidite nijednu životinju. Jer, njihov dom je ta cela nepregledna savana. Uspešnost safarija se meri po broju lavova koje ste videli. Naš je bio uspešan. Videli smo i lava i lavicu, i još jednog lava. Ali, lav je prilično dosadna životinja za posmatranje, samo leži i kraljuje.

Foto: Zorica Ðorðeviæ

Na mene su najjači utisak ostavili afrički slonovi. Kreću se u grupama, a dan im je prepun ativnosti - doručak, kupanje, šetnja, ručak. Ako imate sreće, kao mi, da vam porodica prelazi put i učini vam se da je baš lepo da slikate bebu slona izbliza, ne zaboravite da on ima mamu i tatu koji ga štite i nikada ne izlazite iz kola.

Sa broda se tokom safarija vidi sve ono što iz kola ne može. Veliki broj različitih ptica i gmizavaca, sve velike vodene životinje, poput nilskog konja. Na zastavi Ugande se nalazi ptica koja sa pravom nosi ime kraljevski ždral, glavu joj krasi paleta nestvarnih boja.

Safari smo završili obilskom lokalane pijace pune predmeta od slonove kosti i ebonovine. Mali savet za kupovinu ebonovine: ona ne pluta na vodi, tone.

Foto: Promo

Piše: Zorica Đorđević, tehnolog i menadžerka sektora proizvodnje u kompaniji Strauss Adriatic