Da li je univerzum računarska simulacija?

Brojni filozofi dugo su verovali da je vrlo verovatno da živimo unutar mašine.

Ta teorija tvrdi da bi svaka civilizacija koja bi evoluirala u post-ljudsku fazu bila u stanju da stvara simulacije na velikoj skali, simulacije veličine univerzuma. Sudeći po milijardama svetova, vrlo je moguće da, ako je nešto ovako moguće, da se to već desilo.

Ukoliko jeste, onda je statistički gledano, vrlo moguće da se nalazimo u lancu simulacija unutar simulacija. Alternativa – mi smo prva civilizacija, u prvom univerzumu, a to je skoro apsurdno.

Profesor Martin Sevidž sa Univerziteta u Vašingotnu smatra da dok naše trenutne kompjuterske simulacije mogu da modeliraju univerzum na skali jezgra atoma, već postoje naznake granica resursa koje eventualno mogu da nam kažu da li su veći modeli mogući.

Kompjuteri koji grade ove simulacije dele prostor u četvorodimenzionalnu mrežu koja dozvoljava istraživačima da ispituju silu koja vezuje subatomske čestice u neutrone i protone – ali takođe dozvoljava i drugim stvarima da se dešavaju u simulaciji, uključujući i razvoj kompleksnih fizičkih „potpisa“, koje naučnici nisu programirali.

U potrazi za ovim „potpisima“, poput ograničenja energije kosmičkih zraka, nadaju se da će pronaći sličnosti sa našim univerzumom.

Ukoliko se ti potpisi pojave? Sasvim sigurno se nalazimo unutar kompjuterskog programa.

“Ukoliko napravite dovoljno veliku simulaciju, nešto poput našeg univerzuma trebalo bi da bude krajnji rezultat. Takođe, nameće se jedno pitanje – da li je moguće komunicirati sa ostalim univerzumima ukoliko oni funkcionišu na identičnoj platformi”, izajvio je Sevidž za novinsku agenciju Univerziteta u Vašingtonu, a prenosi Huffington Post.