Kako doskočiti rođacima

Iako rečenicu spisateljice Etel Vots Mamford krava odavno preživa, baš odgovara uvodu u ovaj tekst: „Bog nam je dao rođake; hvala Bogu što prijatelje sami biramo!“ Posvetićemo pažnju problemima koje nam je lukavo stvorio Bog, jer prijateljima lako možemo da doskočimo. Prijatelje možemo, u najgorem slučaju, da „pretvorimo“ u bivše prijatelje i neprijatelje – rođaci zauvek ostaju rođaci. Među prijateljima bi trebalo da vlada tolerancija i razumevanje – rođaci nas nikada neće razumeti i likovaće kad nam crkne gorepomenuta krava...

Rođake možemo da podelimo na bliže i dalje, naše prave rođake i rođake naših supružnika, a možda su najstrašniji rođaci bivše žene ili muža. Rođaci-sugrađani su malo bolji od rođaka koji žive u drugim gradovima. Posebna priča su rođaci iz inostranstva koje tako želimo u (njihovoj) blizini. Da ne zaboravimo rođake koji kukaju i traže novac, stvari, dušu. Za razliku od dobrih, starih vremena, u ovom dobrom, novom i brzom veku, rođake viđamo na četiri „s“ – slavama, svadbama, sahranama i svake-prestupne-godine. Da li ste se nekada zamislili zašto postoji toliko sličnosti između reči „đaci“ i „rođaci“? Đaci uče, a ro-đaci su ljudi koje nikada nećete naučiti kako da se ponašaju prema vama. Svaka čast retkim, dobrim rođacima i nama, koji smo – podrazumeva se – savršeni rođaci!

Kako da izbegnete dvadeset tri ista svadbena rođačka poklona?

Najlakše je da budete okrutni i da u pozivnici napišete da želite samo novac, ali ublažite sa ironičnim: „...suma nije bitna, već vaše prisustvo“. Većina rođaka će da se naljuti jer su planirali da skinu stare slike sa tavana, (u izuzetno retkim slučajevima) zamene ramove i tako vas skinu sa vrata. Možete da primenite i oprobani recept – odredite radnju sa poklonima i u njoj izaberite šta vam je potrebno; iako u tom slučaju nema dupliranja, većina će da bude uvređena jer su planirali da kupe na buvljaku lampu koja će da košta 990 dinara, a ne 3.990 kao u toj radnji – a što bi neko za vas dao više? Pustite buvu da posle svadbe idete u inostranstvo – tako ste sebi opet obezbedili poklon-koverte, a niste navukli rođački bes bar na neko vreme dok ne shvate da niste ni imali nameru da idete. Imate bar godinu dana da izmislite tužnu priču čiji je naslov: „Propao odlazak“.

Šta da radite kada su nenajavljeni rođaci na pragu?

(1) Da se pravite kao da niste u svom domu – ne vredi; opsada će da traje duže od zaliha u frižideru. (2) Možda je efikasnije da ih izmorite preteranom pažnjom. To će da košta, ali će brže da odu. Nutkajte ih ićem i pićem, krkajte ih slatkišima, a onda im dobacite da vam je WC-šolja u kvaru (koju ste „sredili“ malo pre toga). Obavezno isključite TV, muziku, jer će im sigurno biti neprijatno u tišini kada počnu da vare hranu. (3) Pustite ih u kuću, a onda tajno pozovite prijatelja; objasnite mu situaciju i zamolite ga da za sat vremena dođe kod vas i da odglumata dramatičnu scenu posle koje će vaši rođaci odjuriti. Ovaj plan ima nekoliko rupa: prijatelj mora da bude dobar glumac, priča ne sme da ima propuste, rođaci će posle ovoga da vas tračare kod drugih rođaka. (4) Na vreme kupite malo, dosadno, lajavo kuče koje naskače na noge i grize nogavice.

Kako da izbegnete „supružničke“ rođake, a da ne bude bračne svađe?

Nikako. Pošto se takve posete najavljuju nekoliko dana unapred, eventualno možete da odete u prodavnicu, ošacujte nekog ko je žestoko prehlađen i zamolite ga da vam se nakašlje u lice. Grip mora da bude jači, inače sa manjom prehladom sigurno idete – jedino što nećete morati da se ljubite sa svim tim... omraženim, dosadnim kreaturama...

Šta da radite kad rođaci saznaju da ste dobili sedmicu na lotou?

Tajnu nećete sačuvati, budite ubeđeni u to. Ukoliko odlučite da čuvate tajnu, pa ona ovako ili onako procuri – gotovi ste! Ako nekoga zaobiđete sa novčanim poklonom, baciće kletvu na vas i iskopaće neku gadost koja će da vam zagorča tek sređeni, bogati život. Ako nekome date manje para (a lako će da sazna da je dobio manje!), psovaće vas kao da mu ništa niste dali. Rešenje bi moglo da bude trajno iseljenje iz Srbije, promena imena i odlazak u zemlju za koju ste sigurni da ne sadrži individue koje bi mogle da se predstave kao vaši davno izgubljeni rođaci. Ili: kupite veliko, opasno, lajavo kuče koje naskače na rođake i grize.

Kako da se izborite za nasleđe bogate baba-tetke na samrti koja nema direktne naslednike?

Kad saznate da je bogata baba-tetka koju ste poslednji put videli pre dvanaest godina na samrti, bićete ubeđeni da je u testamentu vas navela kao jedinog naslednika. Odjednom, pojaviće se nekoliko rođaka koji će biti ubeđeni u isto. Sretaćete se ispred oronule baba-tetkine kuće i utrkivaćete se ko će da joj menja pelene, pere tepihe, kupuje namirnice, ko će da je jedva pokretnu vodi kod lekara... Jadnica će biti dirnuta tolikom pažnjom i umreće srećna. Ukoliko nemate đavolskog advokata (ovo je izgleda pleonazam!), ne možete ništa da uradite. Ukoliko imate srce i dušu, ne možete ništa da uradite. Ukoliko ste bolećivi prema tužnim (izmišljenim) rođačkim pričama, ne možete ništa da uradite. Pošto je Marfijev zakon uvek aktivan – ukoliko uspete da se izborite sa šakalima, saznaćete da je baba-tetka ostavila samo dugove, a kuća (u centru grada) mora da se restaurira na vaš račun...

Kako da primorate daleke rođake koji žive u inostranstvu da vas pozovu u goste na njihov račun?

Nikako. Otrcana priča da živite u Srbiji i da nemate para za život a kamoli za letovanje više ne može da upali. Kada naslute da želite da se prikačite prestaće da odgovaraju na mailove, neće uključivati Skype, izbrisaće profil na FB-u, ostavljaće komentare na B92 pod pseudonimom. Onda će odjednom da se vam se nenajavljeni nacrtaju ispred kućnog praga, sa poklončićima koje su kupili na aerodromu ili u prodavnici preko puta. Gostićete ih, trošićete pare koje nemate, proćerdaćete slobodne dane, samo zato što ćete pomisliti da će vas kad-tad pozvati u goste. E, jadna vam je ta logika. To možete da očekujete od prijatelja, ali od rođaka – jok! Shvatite da rođaci iz inostranstva postoje samo kad morate da obavite neke administrativne posliće u njihovo ime.

„Bog nam je dao rođake...“ Hmmm... Možda je bolje da rečenica glasi: „Bog nam je dao dobre i loše rođake; hvala Bogu da ponekad možemo da se otresemo loših“.