Silikoni popravljaju CV

Američke feministkinje, do juče okoreli borci protiv botoksa i napumpanih grudi, promenile su iznenada stav prema hirurškom doterivanju. Sredovečne žene danas moraju da nađu posao, a kozmetička hirurgija može da im pomogne da se nametnu poslodavcima – objasnile su sažeto ovaj radikalni zaokret.

Grupa NOW koja je godinama organizovala „dan da zavolite svoje telo” ne osuđuje više „mit o lepoti”, već prihvata novu realnost, a ona je često surova: lepa reč otvara gvozdena vrata, privlačan izgled – mnoga druga.

Feministkinje u Srbiji nisu se mnogo bavile prsatim devojkama iz beogradske „silikonske doline” i estradnim divama koje su im idoli. Kako nam je rekla Mirjana Mirosavljević, iz ženskog fonda „Rekonstrukcija”, trenutno u zemlji ima mnogo većih problema da bi se o tome polemisalo.

„Nisam protiv estetske hirurgije, ako je to zaista izbor žene. Međutim, teško je odrediti koliko je ona slobodan izbor, a koliko rezultat opštih trendova i pritisaka. To, ipak, samo svedoči da je ekonomska kriza donela novu vrstu pritiska na žene”, rekla je Mirosavljevićeva kada smo je zamolili da prokomentariše stav američkih feministkinja.

Da li su Srpkinje prihvatile novu realnost: pored obrazovanja, upornosti i mnogo truda, put do uspeha, pa i zaposlenja uopšte, ponekad vodi kroz salu estetskog hirurga? Izgleda da jesu, ali to se nije desilo juče. Kako nam je sa Zapada stigla euforija prema estetskoj hirurgiji, tako je stigla i korporativna kultura koja zahteva određene estetske kriterijume od zaposlenih.

„Mnogo godina pod komunizmom nas je dovelo u jedno uspavano stanje kada nije bilo bitno da li ste uredni ili neuredni, kulturni ili nekulturni, uvek ste primali platu. Danas je vrlo kulturno da kulturno izgledate. Jako je nezgodno da je žena ravna kao dečak ili ako su nakon dojenja grudi postale dve prazne kesice. Žena mora da se oseća kao žena sa svim svojim atributima”, kaže za naš list magistar dr Violeta Skorobać, specijalista plastične, rekonstruktivne i estetske hirurgije.

Iako se povremeno čuju ocene stilista da su silikonske grudi i napunjene usne totalno „aut”, podaci iz sala estetskih hirurga pokazuju suprotno.

Dr Skorobać smatra da je estetska hirurgija apsolutno u trendu, da kod nas gubi negativnu konotaciju koju je imala otkako je pre 20 godina ušla na vrata estradnih umetnika, koji su u svemu preterivali pa i u veličini grudi i usana. Sada je, kaže, postala dostupna običnoj populaciji, i to u umerenoj varijanti, sa notom prirodnosti.

„Kao svaki modni trend i uvećanje grudi je bila potpuna opsesija mladih žena. Implantate su ugrađivale i žene kojima je to zaista neophodno i one kojima nije. Sad se to malo iskristalisalo, ugrađuju ih žene koje stvarno imaju potrebu za tim, naravno i one kojima je to u vezi s poslom ili bilo čim, ali ne po svaku cenu da imaju četvorku”, kaže naša sagovornica koja sebe opisuje kao umerenog hirurga.

I u svetu neukusni „baloni” odlaze u istoriju. Viktorija Bekam je za poslednjih nekoliko godina tri puta menjala implantate i svaki put je ugrađivala manje. Isto je uradila i „čuvarka plaže” Pamela Anderson, koja je dugo bila „silikonska kraljica”, da bi potom spala na listu najvećih žrtava estetske hirurgije.

Ipak, u nečemu su obične žene u prednosti u odnosu na holivudske zvezde. Nikol Kidman možda izgleda mlađe zahvaljujući injekcijama botoksa, ali je navodno izgubila tri uloge, jer njeno lice više ne može da iskaže potrebna osećanja.

Kao dijamanti ili kao tašna

Žene koje se odluče da odu pod nož često ne znaju da silikonske proteze nisu večne kao dijamanti i da pre mogu da se porede sa skupom firmiranom tašnom.

Okrugli implantati koji se najčešće ugrađuju i u svetu i ovde „oročeni” su na deset i više godina, a oni punjeni fiziološkim rastvorom imaju vek trajanja od pet do sedam godina. Posle toga obično gube oblik i zamenjuju se novim.

Izuzetak su novi biodimenzionalni umeci za koje proizvođač daje doživotnu garanciju.

U oba slučaja postoji, međutim, mogućnost da tkivo reaguje na strano telo stvaranjem takozvanih kapsularnih kontraktura i u tom slučaju ih je neophodno izvaditi.

Maloletnice uz saglasnost roditelja

U Italiji, gde godišnje 50.000 žena uveća grudi, prošle godine je zabranjeno ugrađivanje silikona maloletnicama, jer je po oceni ministarstva zdravlja situacija ličila na Divlji zapad.

U Srbiji devojke mogu da traže silikone na poklon i pre 18. rođendana ako imaju saglasnost roditelja, što je, uostalom, uslov i za svaku drugu intervenciju.

Amerikanke mogu da stave umetke sa fiziološkim rastvorom kad napune 18, a one sa silikonom tek sa 22 godine.

Loptice kojima muška ruka ne može ništa

Za poslednjih 20 godina obavljeno je na zahtev raznih vlada više obimnih studija kako bi se ispitala navodna veza između silikonskih umetaka i sistemskih bolesti. Nezavisna istraživanja su jednoglasno zaključila da nema jasnih dokaza veze između silikona i autoimunih oboljenja, bolesti vezivnog tkiva i kancera.

Takođe, implantati nove generacije su lopte kojima ne može da naudi ni muška ruka, ni udarac u sportu, ni ronjenje na velikim dubinama.